Polno prenosive bolesti, odnosno infekcije (jer se radi o velikom broju infekcija) su tema o kojoj se retko priča o našem društvu. Edukacija i svest oko ovog problema su na relativno niskom nivou u Srbiji. Sem tribina i radionica koje se održavaju dugi niz godina, prekopotrebno je pronaći joj mesto u obrazovnom sistemu.
Elem, kako možemo da budemo inficirani a da toga nismo ni svesni?
Možemo da imamo infekciju, a da uopšte nemamo nikakve simptome da smo inficirani i da tu infekciju možemo da prenesemo nekom drugom. Posledica te infekcije je uglavnom neka druga bolest. Kod većine pacijenata nisu prisutni znaci infekcije, osoba se sasvim dobro oseća, inficirana je a da to i ne zna. Usled toga nastaju ozbiljni problemi. Osoba se ne leči, spava sa svojim partnerima i njima prenosi infekciju. Na taj način dolazi do velikog broja komplikacija.
Zašto se u većem broju to ispoljava kod muškaraca, a ne kod žena?
Zbog anatomije muških i ženskih genitalnih organa, kod muškaraca su obično dramatičnije slike nekih polnih infekcija. Muškarac to može da primeti ako ima sekret ili ranice na svom polnom organu i doćiće kod lekara. Sa druge strane, kod žena, zbog njihove anatomije polnog organa, veoma često su te ranice ili infekcije lokalizovane van mogućnosti da se to primeti. Tako da, neka infekcija je češća kod žena a neka kod muškaraca u smislu simptomatskih infekcija. Uglavnom, detaljni sistematski pregledi su rešenje za prevenciju i uklanjanje ovog problema. Ipak, praksa kaže da pacijent tek kada ima rizičan odnos i kada se uplaši, onda tek dolazi kod lekara.
Koje su najrasprostranjenije polno prenosive infekcije u našoj zemlji?
Kada govorimo o tim klasičnim polno prenosivim infekcijama, po zakonu se prijavljuju samo tri. To su: sifilis, gonoreja i hlamidija. Sve ostale polno prenosive infekcije, a ima ih oko 30, nisu obavezne da se prijavljuju. Problemi nastaju kada obolela osoba krene sama da se leči. Onda se menja klinička slika obolelog i kada dođu kod lekara, dešava se da oni ne mogu da uspostave odgovarajuću laboratorijsku dijagnozu. S’druge strane, lekar ima privatnu praksu da pacijentu obezbeđuje diskreciju kako bi se pacijent osećao relaksiranije.
Alarmantni simptomi
Kod muškaraca je to najčešće pojava iscetka iz organa, pojava fleka na vešu, ranica ili uvećanih limfnih žlezda u preponskoj regiji. Takođe su to bradavice i bol u intimnoj regiji.
Kod žena je to često upala grlića materice uzrokovana hlamidijom i gonorejom. Tada one nemaju neke dramatične simptome. Rutinskim pregledom može da se utvrdi dijagnoza jer sekret nije prisutan u tolikoj meri kao kod muškaraca. Infekcija humano-papilona virusom koja dovodi do kondiloma ili polnih bradavica je veoma česta kod žena, ali one zbog anatomije jednostavno ne mogu da vide te simptomatske promene. Često se ta infekcija slučajno otkrije.
Polno prenosive infekcije koji su najviše prisutne u javnosti su: HIV, hepatitis B i hepatitis C. One mogu da budu prisutne godinama a da inficirana osoba nema simptome. One dovode do teških bolesti ako se na vreme ne otkriju. Poodmakli simptomi su žuta koža, izražene beonjače i jako loš imuni sistem.
Kako mogu da se prenesu polne infekcije?
Najbitnije je da imamo adekvatno seksualno ponašanje i pažljiv izbor partnera. Šta to znači? Koliko god da dobro poznajemo neku osobu, dovoljno je da je ista samo jednom imala nezaštićen seksualni odnos i to može da bude rizik. Zaštita u vidu prezervativa je neophodna kako bi se izbegle polno prenosive bolesti, ali često ni ona nije dovoljna. Oralnim seksom se prenose sve polno prenosive bolesti, takođe vaginalnim i analnim seksualnim odnosom, u dodiru sa krvlju, kontaminiranim zagađenim predmetima i kao poslednje, od inficirane majke na plod.
Stadijumi bolesti sifilisa
Ako se osoba ne leči, obično ima 4 stadijuma:
- Primarni stadijum- kada se nakon 3 nedelje posle seksualnog odnosa sa inficiranom osobom na mestu gde je bakterija ušla pojavljuje ranica. Ona je bezbolna i praćena je uvećanim limfnim žlezdama. Dolazi do promena na muškom polnom organu i bitan je brz odlazak kod lekara. Što se tiče promene u usnoj duplji, vagini ili debelom crevu, onda to pacijent ne može da vidi, ne dođe kod lekara i bolest prelazi u drugi stadijum.
- Sekundarni stadijum je stadijum kada se bakterija putem krvi širi po čitavom organizmu te mogu nastati osip po koži, malaksalost, gubitak dlake itd. Zahvaćeni su svi organi, pa čak i taj pacijent ako se ne leči, bakterija će se uvući u organizam i praviti komplikacije, ali pacijent neće imati nikakve manifestacije. Dijagnoza se u ovom slučaju može upostaviti samo vađenjem krvi i vidi se prisustvo antitela na sifilis. Ta faza se zove latentna faza.
- Latentna faza može trajati jako dugo i biti bez ikakvih simptoma.
- U tercijarnom stadijumu bakterija napada kardiovaskularni sistem, odnosno srce i krvne sudove, nervni sistem i ostale organe. Može dovesti čak i do smrti. Veliki problem je ako je ako žena u trudnoći bude zaražena sifilisom, jer infekcija može dovesti do pobačaja, rađanja mrtvog deteta ili deteta sa urođenim sifilisom. Poseban problem jeste to da sifilis olakšava prenošenje bolesti kao što su hepatitis i HIV.
Rešenje problema su edukativni programi
Prvenstveno je to svakako izbegavanje seksualnih odnosa za jednu noć i monogaman odnos sa partnerom. Zato je sa partnerom potrebno razgovarati o prethodnim seksualnim iskustvima. S’toga se kao još jedna solucija za rešenje problema zvanog polno prenosive infekcije ističu edukativni programi od strane ginekologa, dermatovenerologa i ostalih stručnjaka. Potrebne su rane faze edukacije mladih i zdravstveno vaspitanje koje je neophodno započeti još u nižim razredima osnovne škole. To bi bilo vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine. Jer, nije dovoljno da mlada osoba ima preventivno znanje, nego veštinu da se odupre prevremenom seksualnom odnosu, odnosu bez zaštite i da bude svesna rizika koji prate takvo ponašanje.
