Свет већ сада изгледа суморно у светлу климатских промена. Али уколико се штетне емисије хитно не зауздају, пред нама је још суморнија будућност.
Климатске промене већ су видљиве широм света. Топлотни таласи, поплаве, суше и временски екстреми уопште постају све учесталији и интензивнији, али шта каже поглед у будућност: у каквој клими би човечанство могло да живи кроз неколико деценија?
Каква ће клима бити у будућности?
Недавно објављено истраживање доноси забрињавајућ одговор управо на ово питање. Услед пораста температуре и поремећаја падавина, клима би у многим поднебљима могла да се промени до те мере да ће бити неопходно поновно исцртавање мапа климатских зона са краја 19. века.
Наиме, скоро половина копнених делова планете (38-40%) би до 2100. године могло да промени климатску зону, наводи се у научном раду.
У неким регионима очекују се још израженије промене, те тако аутори прогнозирају могућност јављања нове климе на између 80 и 89% површине Европе, као и на између 57 и 66% Северне Америке.
Где ће промене бити најдрастичније?
Најдрастичније промене могле би да се одиграју у поларној климатској зони. Између 1901. и 1930. године она је покривала 7,69% копна да би се до данас смањила на 6,47%. У посматраном временском интервалу могла би више него да се преполови и да падне на између 2,13 и 2,97% копна.
Убрзање глобалног загревања
У својој студији истраживачи су се ослањали на Кепен-Гајгеров климатски класификациони систем настао 1884. године, у склопу којег је свет подељен на укупно пет главних климатских зона на основу температурних образаца и падавинског режима. Из прорачуна су због мањка података изостављени светски океани и Антарктик.
Треба имати у виду да пројекције будуће климе представљају спектар могућих сценарија с обзиром на то да је симулирање одређених климатских варијабли, као што су падавине, теже у односу на температуру.
Међутим, оно што је јасно јесте да ће глобално загревање током 21. века наставити да се убрзава уколико се емисије гасова са ефектом стаклене баште хитно не смање. А ово убрзање је посебно критично за угрожене врсте и пољопривреду зато што ће имати све мање времена за прилагођавање на новонастале климатске услове.
Ширење тропске климе на 25% Земљиног копна
Предвиђа се ширење тропске климе са 23 на 25% Земљиног копна. Аридна клима са малом количином падавина, карактеристична за пустиње, могла би да се прошире са актуелних 31 на 34% Земље. Ове промене могле би да уздрмају производњу хране, а комарци који преносе болести могли би да освоје нове територије.
Од почетка 20. века, око 14,7% Земљиног копна већ прошло кроз промену климатске класификације. Наочиглед свих нас свет се веома брзо мења, али не треба заборавити да активна и амбициозна борба са климатским променама може да успори овај тренд.
