Priroda krije mnoge nevidljive granice koje imaju veliki uticaj na životinje i biljni svet.
Na primer, u vodama kod Rta Dobre nade, na krajnjem jugu Afrike, susreću se Atlantski i Indijski okean. Ova podvodna granica je toliko izražena da neke životinje ne prelaze iz jednog okeana u drugi, dok druge bez problema migriraju između njih.
Slično tome, ostrva su oduvek fascinirala biologe jer vrste koje na njima žive evoluiraju u izolaciji. Upravo zahvaljujući tome Čarls Darvin je primetio značajne razlike među životinjama sa različitih delova Galapagosa.
Međutim, jednu od najzanimljivijih biogeografskih granica otkrio je Darvinov savremenik Alfred Rasel Volas dok je istraživao Malajski arhipelag – grupu od preko 25.000 ostrva koja danas obuhvataju Indoneziju, Filipine, Maleziju, Singapur i Papuu Novu Gvineju.
Šta je Volasova linija?
Volas je primetio da se životinje s obe strane takozvane „Volasove linije“ znatno razlikuju. Na jednoj strani linije nalaze se vrste karakteristične za Aziju, dok su s druge strane prisutne vrste tipične za Australaziju – region poznat po svojoj jedinstvenoj fauni.
Zanimljivo je da se na strani bližoj Australaziji mogu naći i azijske i australijske životinje, dok se na azijskoj strani nalaze isključivo vrste tipične za Aziju.
Why don’t animals cross this mysterious line?
Video by geoglobe_tales on IG. pic.twitter.com/MmBAnT2gYq
— Fascinating (@fasc1nate) February 11, 2025
Volas je zaključio da su azijske životinje uspevale da pređu ovu biogeografsku barijeru, dok su australazijske vrste bile ograničene na svoju stranu.
Tako, s australazijske strane možemo videti torbare poput kengura i monotreme, grupu u koju spadaju kljunari i ježevi mravojedi (ehidne).
S druge strane, u Aziji nema torbara, ali zato postoje slonovi, nosorozi, majmuni i čovekoliki majmuni.
Šta je uzrok ove razlike?
Jedno od objašnjenja za ovu jasnu podelu leži u klimatskim promenama izazvanim drevnim geološkim događajima.
„Kada se Australija odvojila od Antarktika, stvorila se oblast dubokog okeana koja je danas poznata kao Antarktička cirkumpolarna struja (ACC). Ova promena dramatično je uticala na klimu cele planete i dovela do značajnog zahlađenja“, objasnio je vodeći autor studije Aleks Skils.
Ekstremne klimatske promene različito su pogodile vrste s obe strane Volasove linije, što je dovelo do jasne biogeografske razlike kakvu danas vidimo.
Naime, životnjiski svet se upotpunosti adaptirao na ekosistem u kojem prebiva da nije želeo da ga na pusti, niti da pređe „liniju“ koju su mogli.
