Pre par meseci jedan izvanredan prsten od zlata, prekriven natpisima sa obe strane, donet je dr Branislavu Cvetkoviću, istoričaru umetnosti i muzejskom savetniku u Zavičajnom muzeju Jagodina i višem naučnom saradniku na Balkanološkom institutu SANU na analizu.
Zlatni prsten je pronađen slučajno u polju kod manastira Ravanica. Manastir Ravanica je zadužbina kneza Lazara, a podignut je između 70-tih i 80-tih godina 14. veka.
Dr Branislav Cvetković je preliminarni izveštaj, odnosno analizu zlatnog prstena, objavio na svom profilu na academia.edu pod nazivom Once-in-a Lifetime Discovery: Ring of Princess Milica (A Preliminary Report).
Zlatni prsten pripadao srednjovekovnoj kraljevskoj porodici
Kako on ističe u izveštaju, lokalni sveštenici nisu mogli da dešifruju sadržaj tekstova ugraviranih na obruču prstena, pa je njegovom sadašnjem vlasniku rečeno da potraži mišljenje stručnjaka.
„Već na prvi pogled bilo je jasno da je prsten izuzetan predmet zbog svog atraktivnog i složenog dizajna. Međutim, analize njegovih stilskih, tipoloških, epigrafskih, paleografskih i ikonografskih karakteristika dovele su do zaključka da prsten nije samo jedinstven po svojoj vrsti, već je, prema podacima koje pruža, morao pripadati kraljevskoj porodici kasnosrednjovekovne Srbije“, piše Cvetković u izveštaju.
Najupadljivija odlika prstena je rotirajući mehanizam okvira koji se sastoji od romboidne ploče. Jedna strana romboidne ploče sa okvirom prikazuje ugraviranu sedeću figuru na tronu, ukrašenu nijelom. Nijelo je tamna legura srebra, bakra, olova i sumpora korišćena za ukrašavanje skupocenih predmeta od metala.
Zlatni prsten naručio je knez Lazar za kneginju Milicu
Sa obe strane obruča nalazi se po šest izduženih kartuša sa ćiriličnim natpisima srpske redakcije staroslovenskog jezika.
Tekst sadrži citat iz Psalma 9,19, koji aludira na spasenje siromašnih i velikodušnosti bogatih za uboge. Dalje autor navodi da je to povezano sa „parabolom pravednog Lazara u nedrima Avramovim. Što sve daje osnovu za uključivanje kneževske titule (KNEZ) darodavca prstena“.
Na unutrašnjoj strani karike nalazi se još jedan ugraviran tekst, ispunjen nijelom. Ovaj natpis je zapravo ljubavna izjava povodom venčanja ili bračnog zaveta.
Epigrafska analiza teksta ukazuje da prsten potiče iz 14. veka.
Na drugoj strani romboidne glave ugraviran je veliki monogram u vidu ćiriličnog slova “M“, ispunjen nijelom. Pretpostavka je da je zlatni prsten pripadao kneginji Milici, ženi kneza Lazar.
Rotirajući bezel mehanizam ima retke analogije među srednjovekovnim prstenjem plemstva zapadne Evrope. Tri se takva nalaze u zbirkama u Londonu i Parizu. Zlatni prsten, takođe, ima bliske analogije, posebno u obliku prestola, na novcu koji je kovao knez Lazar.
„Prsten je napravljen i kao zaštitni i bračni znak. Pored skorašnjih nalaza, ovaj prsten nosi do sada najraniji poznati pomen kneza Lazara kao „knez“, a ujedno je i njegov najraniji sačuvani portret“, piše Cvetković.
Sve navedeno ukazuje da je prsten naručio knez Lazar za svoju suprugu kneginju Milicu.
Prsten kneginje Milice je u privatnom vlasništvu
Autor je istakao, na kraju preliminarnog izveštaja, da je zlatni prsten u privatnom vlasništvu i da Zavičajni muzej Jagodine nudi otkup.
Takođe, on se nada da će nadležne institucije da adekvatno odreaguju na otkriće veka, budući da se bliži 70. godina od osnivanja Zavičajnog muzeja Jagodine. Naime, i muzej se nalazi u ulici koja nosi ime kneginje Milice.
Muzejski savetnik dalje u zaključku nastavlja „ovo fantastično otkriće dogodilo se i u trećoj godini projekta „Manastir Ravanica: arheologija, utvrđenja, crkva, zidno slikarstvo“, koji ima za cilj preispitivanje različitih otvorenih pitanja ovog kompleksa nasleđa.“
Dragoceni predmet, zlatni prsten, koji je verovatno pripadao kneginji Milici bio bi javno dostupan svima. Bila bi velika šteta da se za prsten nadležne institucije ne izbore svim silama.
