Dvadesetog oktobra 1757. godine Jovan Apostolović postao je prvi Srbin doktor medicine, odbranivši na univerzitetu u Haleu disertaciju na latinskom jeziku – „O načinu kako duševni efekti utiču na čovečije telo“.
Apostolović je u 18. veku bio lekar u Novom Sadu. 1762. godine znatno je doprineo suzbijanju kuge u Beogradu, Bačkoj i Banatu.
Jovan Apostolović rođen je u Budimu, u Habzburškoj monarhiji, ali njegova porodica je poreklom iz Soluna.
Rano je naučio da čita i piše, pa je noći provodio uz sveću čitajući knjige. Jovan je privatnu osnovnu školu završio u rodnom Budimu.
Jovan Apostolović studirao je medicinu u Haleu od 1754. do 1757. godine. Njegova inauguraciona teza imala je 40 strana i bila podeljena u 65 paragrafa.
U medicinsko-filozofskoj raspravi koju je posvetio svom učitelju i mentoru Gerhardu van Svitenu, austrijskom reformatoru, Jovan Apostolović tretirao je probleme stresa na, u to doba, moderan način, u duhu ideja prosvećenosti, koje će kod Srba nešto kasnije razviti Dositej Obradović.
Disertacija koja je pisana latinskim jezikom danas ima samo istorijsku vrednost.
Kao izuzetnom studentu, profesori su mu dozvolili da već dve godine po diplomiranju brani doktorsku disertaciju pod naslovom „Kako osećanja deluju na ljudsko telo“, što se u istoriji medicine računa kao jedno od prvih razmatranja uticaja stresa na fizičko zdravlje čoveka.
Jedan primerak njegove disertacije čuva se u Univerzitetskoj biblioteci u Budimpešti, a jedan u Britanskom muzeju u Londonu.
Više puta prelazio je Savu i Dunav da bi došao u Srbiju zahvaćenu kolerom i pomagao obolelim, te učestvovao u suzbijanju zaraze u Beogradskom pašaluku.
Kao privatni lekar radio je sve do smrti /pretpostavlja se od tuberkuloze/ u Novom Sadu 1770. godine.
