Пре пар месеци један изванредан прстен од злата, прекривен натписима са обе стране, донет је др Браниславу Цветковићу, историчару уметности и музејском саветнику у Завичајном музеју Јагодина и вишем научном сараднику на Балканолошком институту САНУ на анализу.
Златни прстен је пронађен случајно у пољу код манастира Раваница. Манастир Раваница је задужбина кнеза Лазара, а подигнут је између 70-тих и 80-тих година 14. века.
Др Бранислав Цветковић је прелиминарни извештај, односно анализу златног прстена, објавио на свом профилу на ацадемиа.еду под називом Онце-ин-а Лифетиме Дисцоверy: Ринг оф Принцесс Милица (А Прелиминарy Репорт).
Златни прстен припадао средњовековној краљевској породици
Како он истиче у извештају, локални свештеници нису могли да дешифрују садржај текстова угравираних на обручу прстена, па је његовом садашњем власнику речено да потражи мишљење стручњака.
„Већ на први поглед било је јасно да је прстен изузетан предмет због свог атрактивног и сложеног дизајна. Међутим, анализе његових стилских, типолошких, епиграфских, палеографских и иконографских карактеристика довеле су до закључка да прстен није само јединствен по својој врсти, већ је, према подацима које пружа, морао припадати краљевској породици касносредњовековне Србије“, пише Цветковић у извештају.
Најупадљивија одлика прстена је ротирајући механизам оквира који се састоји од ромбоидне плоче. Једна страна ромбоидне плоче са оквиром приказује угравирану седећу фигуру на трону, украшену нијелом. Нијело је тамна легура сребра, бакра, олова и сумпора коришћена за украшавање скупоцених предмета од метала.
Златни прстен наручио је кнез Лазар за кнегињу Милицу
Са обе стране обруча налази се по шест издужених картуша са ћириличним натписима српске редакције старословенског језика.
Текст садржи цитат из Псалма 9,19, који алудира на спасење сиромашних и великодушности богатих за убоге. Даље аутор наводи да је то повезано са „параболом праведног Лазара у недрима Аврамовим. Што све даје основу за укључивање кнежевске титуле (КНЕЗ) дародавца прстена“.
На унутрашњој страни карике налази се још један угравиран текст, испуњен нијелом. Овај натпис је заправо љубавна изјава поводом венчања или брачног завета.
Епиграфска анализа текста указује да прстен потиче из 14. века.
На другој страни ромбоидне главе угравиран је велики монограм у виду ћириличног слова “М“, испуњен нијелом. Претпоставка је да је златни прстен припадао кнегињи Милици, жени кнеза Лазар.
Ротирајући безел механизам има ретке аналогије међу средњовековним прстењем племства западне Европе. Три се таква налазе у збиркама у Лондону и Паризу. Златни прстен, такође, има блиске аналогије, посебно у облику престола, на новцу који је ковао кнез Лазар.
„Прстен је направљен и као заштитни и брачни знак. Поред скорашњих налаза, овај прстен носи до сада најранији познати помен кнеза Лазара као „кнез“, а уједно је и његов најранији сачувани портрет“, пише Цветковић.
Све наведено указује да је прстен наручио кнез Лазар за своју супругу кнегињу Милицу.
Прстен кнегиње Милице је у приватном власништву
Аутор је истакао, на крају прелиминарног извештаја, да је златни прстен у приватном власништву и да Завичајни музеј Јагодине нуди откуп.
Такође, он се нада да ће надлежне институције да адекватно одреагују на откриће века, будући да се ближи 70. година од оснивања Завичајног музеја Јагодине. Наиме, и музеј се налази у улици која носи име кнегиње Милице.
Музејски саветник даље у закључку наставља „ово фантастично откриће догодило се и у трећој години пројекта „Манастир Раваница: археологија, утврђења, црква, зидно сликарство“, који има за циљ преиспитивање различитих отворених питања овог комплекса наслеђа.“
Драгоцени предмет, златни прстен, који је вероватно припадао кнегињи Милици био би јавно доступан свима. Била би велика штета да се за прстен надлежне институције не изборе свим силама.