Sveti Simeon Bogoprimac ili Simeon pravedni, koji se proslavlja danas, hrišćanski je svetitelj i smatra se zaštitnikom dece.
U vreme cara misirskog Ptolemeja Filadelfa (309. p. n. e. – 246. p. n. e.) započelo je prevođenje Biblije sa jevrejskog na grčki jezik. Prilikom prevođenja, Simeon je došao do dela u kome prorok Isaia kaže: „Evo Devica će zatrudneti i rodiće sina“. To je zbunilo Simeona, pa je uzeo nož da izbriše reč Devica i zameni je rečju devojka. U tom trenutku se Simeonu javio anđeo Božiji i zadrža ga od njegove namere, objasnivši mu da je proročanstvo istinito i da je tačno zapisano.
Vesnik Božiji mu je još rekao da po Božijoj volji neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenog od Device, da bi se uverio da je sve tačno i istinito. Pravedni Simeon se obradovao glasu sa neba te je ostavio proročanstvo neizmenjeno i zahvalio se Bogu što ga udostojio da doživi i vidi obećanog.
Simeon Bogoprimac je već bio mnogo star kada ga je Duh Božiji obavestio da će Devica Marijau hram doneti Isusa. On je odmah otišao u hram i po oreolu oko njihovih glava je prepoznao Mariju i Isusa.
“I blagoslovi ih Simeon i reče Mariji materi njegovoj: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. I tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju pomisli mnogih srca“, (Lk. 2, 25-34).
Starac Simeon je uzeo Hrista na ruke i zamolio Boga: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po reči svojoj; jer videše oči moje spasenje Tvoje“ (Lk 2, 29-30).
Time se ispunilo obećanje Božije, da sveti starac neće umreti dok svojim očima ne vidi Mesiju. Na taj događaj čekao je veoma dugo i najzad kada je dočekao mirno je predao svoju dušu Gospodu, u 360 godini ovozemaljskog života.
Tropar
Radujsja blagodatnija Bogorodice Djevo, iz tebe bo vozsija solnce pravdi, Hristos Bog naš, prosvješčajaj suščija vo tmje: veselisja i ti starče pravednij, prijemij vo objatija svoboditelja duš naših, darujuščago nam voskresenije.
Slava Svetog Simeona
Kolike se slave na nebu udostojio sv. Simeon Bogoprimac, koji je držao spasioca sveta na svojim rukama, pokazuje se jasno u žitiju sv. Petra Atonskog, koji se obeležava 12. juna.
Kao vojvoda, Petar je zarobljen u boju, okovan i bačen u tamnicu, u gradu Samari na obali rieke Eufrat. Tamnujući, Petar se sa suzama molio Sv. Nikoli da umoli Boga za nega, te da se oslobodi tamnice, zavetujući se uz to da će se sav posvetiti Bogu. U snu mu se javio Sv. Nikola i rekao mu da se on molio Bogu za nega, no da Bog odlaže njegovo oslobođenje zato što je i ranije davao sličan zavet Bogu pa ga nije održao. I još ga je posavetova da se moli Sv. Simeonu Bogoprimcu, „koji je mnogo moćan pred Bogom, i stoji blizu prestola Božijeg zajedno sa Presvetom Devicom Marijom i Sv. Jovanom Pretečom“.
Petar je poslušao savet Sv. Nikole i počeo je da se moliti Sv. Simeonu. Tada mu se ponovo javio Sv. Nikola, ali ovoga puta zajedno zajedno sa Sv. Simeonom, i to ne u snu nego na javi.
Petar je video Simeona – divna po izgledu, svetla u licu, odevena u odežde starozavetnog sveštenika, sa zlatnim žezlom u ruci.
Sv. Simeon je rekao Petru: „Hoćeš li ispuniti zavet i biti inokom /samac/“? Petar je odgovori: „Da, gospodaru, s Božijom pomoću“. Tada je Simeon svojim žezlom dodirnuo Petrove okove i oni su se rastopili kao da su bili od voska. Otvorila su se tamnička vrata i svetitelji su izveli Petra iz tamnice.
