Свети Симеон Богопримац или Симеон праведни, који се прославља данас, хришћански је светитељ и сматра се заштитником деце.
У време цара мисирског Птолемеја Филаделфа (309. п. н. е. – 246. п. н. е.) започело је превођење Библије са јеврејског на грчки језик. Приликом превођења, Симеон је дошао до дела у коме пророк Исаиа каже: „Ево Девица ће затруднети и родиће сина“. То је збунило Симеона, па је узео нож да избрише реч Девица и замени је речју девојка. У том тренутку се Симеону јавио анђео Божији и задржа га од његове намере, објаснивши му да је пророчанство истинито и да је тачно записано.
Весник Божији му је још рекао да по Божијој вољи неће умрети док не види Месију рођеног од Девице, да би се уверио да је све тачно и истинито. Праведни Симеон се обрадовао гласу са неба те је оставио пророчанство неизмењено и захвалио се Богу што га удостојио да доживи и види обећаног.
Симеон Богопримац је већ био много стар када га је Дух Божији обавестио да ће Девица Маријау храм донети Исуса. Он је одмах отишао у храм и по ореолу око њихових глава је препознао Марију и Исуса.
“И благослови их Симеон и рече Марији матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. И теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца“, (Лк. 2, 25-34).
Старац Симеон је узео Христа на руке и замолио Бога: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје спасење Твоје“ (Лк 2, 29-30).
Тиме се испунило обећање Божије, да свети старац неће умрети док својим очима не види Месију. На тај догађај чекао је веома дуго и најзад када је дочекао мирно је предао своју душу Господу, у 360 години овоземаљског живота.
Тропар
Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.
Слава Светог Симеона
Колике се славе на небу удостојио св. Симеон Богопримац, који је држао спасиоца света на својим рукама, показује се јасно у житију св. Петра Атонског, који се обележава 12. јуна.
Као војвода, Петар је заробљен у боју, окован и бачен у тамницу, у граду Самари на обали риеке Еуфрат. Тамнујући, Петар се са сузама молио Св. Николи да умоли Бога за нега, те да се ослободи тамнице, заветујући се уз то да ће се сав посветити Богу. У сну му се јавио Св. Никола и рекао му да се он молио Богу за нега, но да Бог одлаже његово ослобођење зато што је и раније давао сличан завет Богу па га није одржао. И још га је посаветова да се моли Св. Симеону Богопримцу, „који је много моћан пред Богом, и стоји близу престола Божијег заједно са Пресветом Девицом Маријом и Св. Јованом Претечом“.
Петар је послушао савет Св. Николе и почео је да се молити Св. Симеону. Тада му се поново јавио Св. Никола, али овога пута заједно заједно са Св. Симеоном, и то не у сну него на јави.
Петар је видео Симеона – дивна по изгледу, светла у лицу, одевена у одежде старозаветног свештеника, са златним жезлом у руци.
Св. Симеон је рекао Петру: „Хоћеш ли испунити завет и бити иноком /самац/“? Петар је одговори: „Да, господару, с Божијом помоћу“. Тада је Симеон својим жезлом додирнуо Петрове окове и они су се растопили као да су били од воска. Отворила су се тамничка врата и светитељи су извели Петра из тамнице.
