Svaki put kada neko pomene ime generala Dragoljuba „Draže“ Mihailovića i ulogu njegove Jugoslovenske vojske (popularno nazvane „četnici“) za vreme Drugog svetskog rata, pominje se i zločin četničkih „crnotrojkaša“ u selu Vranić kod Beograda.
Sigurno ste čuli za Vranić i nema šanse da neko bar nije načuo da se Vranić dovodi u vezu sa Dražom Mihailovićem i njegovim četnicima. O tome se uči u školama, postoji spomen-dom ubijenih u selu Vranić itd.
Komunistička verzija događaja i broj žrtava
Po navodima Titovih komunista, u selu Vranić je, tokom noći 20/21. decembra 1943. godine ubijeno između 67 i 72 meštana (neki pominju i 82), među kojima je bilo dece između 5 i 12 godina, a ubice su bili pripadnici Avalskog korpusa Dražine Jugoslovenske vojske pod komandom Svetislava Trifkovića.
Po komunističkim navodima, Svetislav Trifković i komandant bataljona Spasoje „Zeka“ Drenjanin dobili su odlikovanja od Draže Mihailovića za učinjen pokolj u tom selu. Komunisti su ovom događaju dali naziv i „Vartolomejska noć nadomak Beograda“.
Zašto je Vranić postao važniji od masovnih egzekucija posle 1944?
Iako je po popisu Ministarstva pravde Republike Srbije za sada utvrđeno 59.554 ljudi koje su Titovi partizani streljali na teritoriji avnojevske Srbije u masovnim egzekucijama od 12. septembra 1944. godine do kraja rata, danas se više zna o zločinu u selu Vranić. Šta je zapravo istina?
Kao i kad se govori o Srebrenici, za koju se koristi isti princip, i o drugim sličnim događajima, važno je sve staviti u kontekst i razumeti šta se sve dešavalo i šta je dovelo do stradanja ljudi.
Zločin u selu Vranić je zapravo osveta za ubijenih 12 četničkih ranjenika, koje su meštani tog sela, dan pre četničkog zločina, u svojim kućama poklali. Broj stradalih meštana sela Vranić je daleko manji i iznosi 38.
Vranić kao komunističko uporište pre rata
Vranić je još pre Drugog svetskog rata bio poznat kao „komunističko“ selo. U Vraniću su i učitelj i sveštenik bili komunisti još pre Drugog svetskog rata. Zamislite to – sveštenik SPC, a komunista. E, to je bio Vranić.
Vojna situacija u decembru 1943. godine
Sredinom decembra 1943. godine, Avalski korpus JVuO imao je okršaj sa Titovim partizanima, koji su iz Bosne, a preko Srema pokušavali da se probiju u Šumadiju i Pomoravlje, u kojima, osim zločinačkog Kosmajskog partizanskog odreda, nije bilo Titovih partizana.
Smeštaj ranjenika u selu i zločin nad njima
U tom okršaju ranjeno je 12 četnika iz Posavskog odreda i donesena je odluka da se ranjenici povuku. U povlačenju četnici Posavskog odreda namerno biraju da prenoće u selu Vranić, kako bi se opteretili simpatizeri partizana snabdevanjem i negom jedinice. Za zbrinjavanje 12 četničkih ranjenika određeno je 12 domaćinstava u Vraniću.
Međutim, čim je svanulo jutro, stigao je glas o strašnom zločinu. Svih 12 ranjenika u 12 kuća je poklano.
Odmazda Spasoja Drenjanina „Zeke“
Kad su shvatili šta se dogodilo, komandant odreda Spasoje Drenjanin „Zeka“, na svoju ruku, naređuje da se kao odmazda za ta ubistva ranjenika pobiju svi muškarci iz tih 12 kuća. Time je učinjen ratni zločin po važećem zakonodavstvu Kraljevine Jugoslavije jer nije bilo suđenja.
Kao i svaka ozbiljna vojska, i JVuO u gerilskim uslovima je sprovela istragu i pred Drenjaninom i njegovom jedinicom stajala je optužnica za ratni zločin u selu Vranić. Suđenje je odlagano i nikada nije održano.
Spasoje Drenjanin „Zeka“ je ubijen od Titove OZN-e u selu Barič 1945. godine, prilikom akcije čišćenja terena oko Beograda.
Da bi se razumeo zločin u Vraniću, važno je napomenuti i ulogu prave terorističke organizacije zvane „Kosmajski partizanski odred“ kome su pripadali pojedini meštani Vranića.
U tim zločinima nad civilima naročito se isticala „narodni heroj“ Božidarka Damnjanović-Marković „Kika“.
Različiti izvori o broju žrtava
Po izveštaju Nedićeve žandarmerije ubijeno je 40 ljudi. Isti broj navodi i major Aleksandar „Saša“ Mihailović.
Istraživač Miša Matić je uvidom u crkvene knjige umrlih utvrdio da je ubijeno ukupno 38 osoba i da su svi ubijeni bili odrasli muškarci.
Manipulacija brojkama i primer „bebe u kolevci“
Komunisti su broj uvećavali dodavanjem imena ljudi koji su kasnije umrli ili poginuli u drugim okolnostima. Slučaj bebe Katarine Ilić najverovatnije nema veze sa nikoljdanskim zločinom.
Komandanti nikada nisu odlikovani od strane Draže Mihailovića. Četničke „crne trojke“ bile su jedinice za izvršenje presuda vojnih sudova.
Zločin, ali je neophodno razlučiti istinu od komunističke propagande
Zločin u selu Vranić, na Nikoljdan 1943. godine, jeste nesumnjivo zločin. Pobijeno je 38 odraslih muškaraca bez sudske presude. Ali je neophodno razlučiti istinu od komunističkog mita i propagande i shvatiti šta se u Vraniću zaista dogodilo, koliko je ljudi ubijeno i zašto.
