Сваки пут када неко помене име генерала Драгољуба „Драже“ Михаиловића и улогу његове Југословенске војске (популарно назване „четници“) за време Другог светског рата, помиње се и злочин четничких „црнотројкаша“ у селу Вранић код Београда.
Сигурно сте чули за Вранић и нема шансе да неко бар није начуо да се Вранић доводи у везу са Дражом Михаиловићем и његовим четницима. О томе се учи у школама, постоји спомен-дом убијених у селу Вранић итд.
Комунистичка верзија догађаја и број жртава
По наводима Титових комуниста, у селу Вранић је, током ноћи 20/21. децембра 1943. године убијено између 67 и 72 мештана (неки помињу и 82), међу којима је било деце између 5 и 12 година, а убице су били припадници Авалског корпуса Дражине Југословенске војске под командом Светислава Трифковића.
По комунистичким наводима, Светислав Трифковић и командант батаљона Спасоје „Зека“ Дрењанин добили су одликовања од Драже Михаиловића за учињен покољ у том селу. Комунисти су овом догађају дали назив и „Вартоломејска ноћ надомак Београда“.
Зашто је Вранић постао важнији од масовних егзекуција после 1944?
Иако је по попису Министарства правде Републике Србије за сада утврђено 59.554 људи које су Титови партизани стрељали на територији авнојевске Србије у масовним егзекуцијама од 12. септембра 1944. године до краја рата, данас се више зна о злочину у селу Вранић. Шта је заправо истина?
Као и кад се говори о Сребреници, за коју се користи исти принцип, и о другим сличним догађајима, важно је све ставити у контекст и разумети шта се све дешавало и шта је довело до страдања људи.
Злочин у селу Вранић је заправо освета за убијених 12 четничких рањеника, које су мештани тог села, дан пре четничког злочина, у својим кућама поклали. Број страдалих мештана села Вранић је далеко мањи и износи 38.
Вранић као комунистичко упориште пре рата
Вранић је још пре Другог светског рата био познат као „комунистичко“ село. У Вранићу су и учитељ и свештеник били комунисти још пре Другог светског рата. Замислите то – свештеник СПЦ, а комуниста. Е, то је био Вранић.
Војна ситуација у децембру 1943. године
Средином децембра 1943. године, Авалски корпус ЈВуО имао је окршај са Титовим партизанима, који су из Босне, а преко Срема покушавали да се пробију у Шумадију и Поморавље, у којима, осим злочиначког Космајског партизанског одреда, није било Титових партизана.
Смештај рањеника у селу и злочин над њима
У том окршају рањено је 12 четника из Посавског одреда и донесена је одлука да се рањеници повуку. У повлачењу четници Посавског одреда намерно бирају да преноће у селу Вранић, како би се оптеретили симпатизери партизана снабдевањем и негом јединице. За збрињавање 12 четничких рањеника одређено је 12 домаћинстава у Вранићу.
Међутим, чим је свануло јутро, стигао је глас о страшном злочину. Свих 12 рањеника у 12 кућа је поклано.
Одмазда Спасоја Дрењанина „Зеке“
Кад су схватили шта се догодило, командант одреда Спасоје Дрењанин „Зека“, на своју руку, наређује да се као одмазда за та убиства рањеника побију сви мушкарци из тих 12 кућа. Тиме је учињен ратни злочин по важећем законодавству Краљевине Југославије јер није било суђења.
Као и свака озбиљна војска, и ЈВуО у герилским условима је спровела истрагу и пред Дрењанином и његовом јединицом стајала је оптужница за ратни злочин у селу Вранић. Суђење је одлагано и никада није одржано.
Спасоје Дрењанин „Зека“ је убијен од Титове ОЗН-е у селу Барич 1945. године, приликом акције чишћења терена око Београда.
Да би се разумео злочин у Вранићу, важно је напоменути и улогу праве терористичке организације зване „Космајски партизански одред“ коме су припадали поједини мештани Вранића.
У тим злочинима над цивилима нарочито се истицала „народни херој“ Божидарка Дамњановић-Марковић „Кика“.
Различити извори о броју жртава
По извештају Недићеве жандармерије убијено је 40 људи. Исти број наводи и мајор Александар „Саша“ Михаиловић.
Истраживач Миша Матић је увидом у црквене књиге умрлих утврдио да је убијено укупно 38 особа и да су сви убијени били одрасли мушкарци.
Манипулација бројкама и пример „бебе у колевци“
Комунисти су број увећавали додавањем имена људи који су касније умрли или погинули у другим околностима. Случај бебе Катарине Илић највероватније нема везе са никољданским злочином.
Команданти никада нису одликовани од стране Драже Михаиловића. Четничке „црне тројке“ биле су јединице за извршење пресуда војних судова.
Злочин, али је неопходно разлучити истину од комунистичке пропаганде
Злочин у селу Вранић, на Никољдан 1943. године, јесте несумњиво злочин. Побијено је 38 одраслих мушкараца без судске пресуде. Али је неопходно разлучити истину од комунистичког мита и пропаганде и схватити шта се у Вранићу заиста догодило, колико је људи убијено и зашто.
