Daleko od srpske zemlje i zavičajnih planina, daleko od Drine, Save i Vrbasa, na Malti danas živi i radi oko 12.000 Srba. Iako hiljadama mediteranskih vetrova daleko od matice, pravoslavci su ovde uspeli da sačuvaju ono najvrijednije. Svoj identitet, jezik, pismo, veru i običaje, a u šta smo se uverili prilikom naše posete Malti.
Srpska zajednica na Malti počela je da se formira 90-ih godina dolaskom radnika. Danas živi dostojanstveno i složno, sa snažnom i važnom misijom da zajedno sa svojim sveštenikom Ristom Gorančićem, korene ne prepuste zaboravu.
Iako bez odjeka prastarih hercegovačkih, krajiških ili šumadijskih zvonika, ovde se okupljaju u hramu koji je nekada bio katolička crkva. Nedeljna liturgija više liči na susret velike porodice nego na uobičajeno bogosluženje. Hram je pun kao košnica, srpski jezik se prenosi na mlađe generacije, a i praznici se dočekuju onako kako se to naučilo u zavičaju. Simbolično se pali badnjak, lomi česnica, šaraju jaja, organizuje plivanje za Časni krst, a deluju i srpske humanitarne organizacije.
Kao retko gde u dijaspori, na Malti sam osetila toplinu kuće. A mnogo je daleko. Čak se do nje ne može doći kopnom.
Hram koji pravoslavni narod ovde koristi bio je katolička crkva posvećena Sv. Apostolima Petru i Pavlu i Sv. Nikoli. Dobili su je na korišćenje 25 godina, preuredili i danas je pravoslavni hram posvećen Svetim Joakimu i Ani, roditeljima Presvete Bogorodice.
Jerej Risto Gorančić krajem 2018. godine dolazi na Maltu kao stlani paroh, a iste godine se osniva KUD „Dukat“ i humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“. Pre oca Riste tu su bili sveštenici iz Crne Gore i Velike Britanije, a posetio ih je čak i blaženopočivši mitropolit Amfilohije koji je 2002. godine došao na Maltu da vrati kopiju ikone Presvete Bogorodice Filermose koju je naslikao Sv. apostol Luka. Tad se služilo u Valeti, glavnom gradu.
„Do 2020. služili smo u prestonici Valeti u Crkvi Svetog Nikole koju nam je ustupila Katolička crkva. Međutim, crkva je kasnije vraćena Grcima. Nakon kratkog bogosluženja u rumunskoj crkvi, u septembru 2021. dobili smo na 25 godina na korišćenje katoličku crkvu u Birzebudži, na jugu ostrva. Hram smo preuredili, okrenuli oltar ka istoku i postavili ikonostas“, započeo je za Provjereno.info jerej Risto Gorančić.
„Naša crkva je puna, dve stotine ljudi bude na liturgiji. U crkvu dolaze i Makedonci, Rusi, Bugari, Ukrajinci. Jako je bitno da sveštenik bude ovde, da okuplja ljude, da se druži, razgovara i da dolazi na događaje koji se organizuju. Bitno je da sveštenik bude prisutan i pristupačan svojim ljudima. Neki samo završe službu i nestanu. Važno je da sveštenik da sve od sebe i da je tu za narod. Naravno, to je i naporno ali se trudim da ispratim sve događaje, da ispoštujem ljude i organizacije te da svojim primerom dam primer i drugima u crkvi. Ako ne podržimo jedni druge, ko će doći da nas podrži“, priča otac Risto.
SPC vekovima pomaže svom narodu i u najtežim trenucima okuplja čeda. Tako je bilo i na Malti u doba korone kada je crkva snažno stala uz svoj narod i pomogla mu. Ljudi su shvatili da je crkva uz njih i masovno počeli da se okupljaju.
„Crkva je iskoristila svoj autoritet zarad pomoći ljudima. Kada je počela korona, organizovani su avioni koji su vozili ljude u Beograd. To je išlo preko mene i Ambasade Srbije. Mnogi ljudi ovde nisu imali posao, teško su živeli, želeli su ići kući jer je sve stalo. Delili smo i hranu onima kojima je bilo potrebno“, objašnjava jerej.
Međutim, već tešku situaciju na Malti dodatno je otežala činjenica da je stotine ljudi imalo problem sa pasošem koji je isticao. Ako odu u maticu da ga produže, 15 dana moraju biti u karantinu kada se vrate i onda gube posao. Dakle, odlazak kući bio je koban, a pasoš su morali produžiti. Tu je ključnu ulogu odigrala crkva na čelu sa sveštenikom Ristom.
„Mnogi su tek našli poslove, a pronaći drugi je bilo teško. Kontaktirao sam ambasadora Srbije u Rimu da vidimo kako možemo pomoći. Na društvenim mrežama sam objavio status da vidimo koliko ljudi ima problem sa pasošem. U prvom naletu se prijavilo 170, a do kraja nedelje skoro 600 ljudi. Uspeli smo srediti da se podaci uzimaju „oflajn“ pa građani nisu morali da idu kući. Poslao sam ambasadoru zahtev sa spiskom ljudi, onda je to išlo do Ministarstva spoljnih poslova pa do Ministarstva unutrašnjih poslova koje odobrava. Za četiri dana urađeno je više od 500 zahteva, a na kraju oko 2.000. Ljudi su tada shvatili da je crkva tu uz njih i počeli su da se u što većoj meri okupljaju“, kazao je jerej Risto.
Nakon toga osnivaju vikend školu za decu gde uče srpski jezik, geografiju, veronauku i istoriju, a otvoren je i srpski-obrzaovni kulturni centar „Sv. Jelena Anžujska“.
„Imamo i predškolicu srpskog jezika za decu od tri do šest godina gde uče jezik, brojeve i da pričaju srpski pre škole. U dopunskoj imamo oko 120 dece na četiri mesta i predškolu na tri mesta sa oko 50 dece. Pre četiri godine smo dobili diplomatskog predstavnika odnosno konzula. Sve je to uticalo da se ljudi okupljaju, i roditelji i deca. Važno je i da sveštenik ima viziju, ne samo da osluži liturgiju već i svoje slobodno vreme da uloži za zajednicu. Trebalo je mnogo napora i žrtve da postignemo ovo što danas imamo“, kaže jerej.
Naglasio je da imaju dobru saradnju sa Maltežanima i njihovom crkvom. Mnogi su čak prešli u pravoslavlje. Kada god je inauguracija predsednika države, kaže jerej, predstavnik SPC je pozvan što znači da smo prepoznati i poštovani kao zajednica.
Ipak, za kraj, jerej Risto je otkrio da je za njega najvažnije i najupečatljivije da njegovi vernici shvate smisao života, da prihvate druge i da u srca usade ljubav koju dele sa svima.
„Ta ljubav se uvek oseti. Imamo i Malteze koje su prešli u pravoslavlje i Kopte iz Egipta, trudimo se da se ljudi osećaju u crkvi kao kod kuće. Imamo i venčanja i krštenja. Cilj koji sam zacrtao je da imamo zdravu zajednicu koja će biti ispunjena ljubavlju i podrškom. Zajednicu koja se širi i dosta mladih roditelja sa decom koja su tek rođena. Ta deca odrastaju u crkvi, i ne mogu postati loši ljudi, već vernici puni ljubavi koju će širiti i kojom će podržavati druge oko sebe“, zaključio je jerej.
