Za potrebe Ministarstva poljoprivrede u planiranju podrške pčelarskoj proizvodnji, SPOS je 3. novembra 2011. godine izradio analizu proizvodne cene meda u uslovima Srbije u toj godini.
– Sve je obračunato za pčelinjak od 100 košnica koji je orijentisan na med, sa korišćenjem jedne pčelinje paše na stacionaru i dve paše na koje se seli, gde pčelar kreće u posao sa velikim znanjem (troškovi obuke nisu uračunati), kreće da se samo time bavi i sa njim radi još jedna osoba iz porodice. Penziono plaća samo za sebe. Znači, dobijeno godišnje ulaganje po košnici je bilo prosečno 80,23 EUR te 2011. godine.
Cena je dramatično veća
Sada smo ponovo, shodno trenutnim cenama, izračunali troškove godišnjih ulaganja u jedno pčelinje društvo na istom takvom pčelinjaku, i dobili da ulaganje iznosi čak 114,81 EUR , što je 43% više nego pre 12 godina – navedeno je na sajtu SPOS-a.
Kako ističu, cifra je dramatično veća:
U okviru troškova skoro sve je poskupelo, ali ima i nekoliko stvari koje su ostale potpuno iste, ali i nekoliko njih koje su pojeftinile (recimo troškovi sređivanja prostorija u domaćinstvu radi legalne prodaje meda, jer se SPOS izborio kod nadležnih da se ta sfera maksimalno liberalizuje po uzoru na EU), dok je jedan trošak u potpunosti nestao (pašarina za koju se SPOS izborio kod nadležnih da se ukine).
Naravno, dodaju, ovo je samo jedan od brojnih modela pčelarenja.
Svako može iskoristiti tabelu po kojoj je računato te da sam za sebe za svoj način pčelarenja izračuna troškove proizvodnje. Ali prosek je svakako takav kako smo i izračunali veoma precizno – tvrde u SPOS-u.
Amortizacija je, zavisno od opreme, računata u rasponu od 10 do 12,5 godina. Ono što se jednom ulaže za ceo pčelarski staž, obračunavano je tj. deljeno na 30 godina, koliki je prosečni produktivni profesionalni pčelarski staž u Srbiji.
Kažu da je prosečni prinos meda po košnici računat na 32 kg, „jer ima godina kad prinosa nema, ima godina kada su zimski gubici mnogo veći i slično, i uvek prosečno jedna trećina društava nije dovoljno razvijena za pašu – do maksimuma, koliko god se pčelar trudio, jer to je čista biologija“.
Koliki su troškovi i zarada?
Od troškova je računato sve na minimumu. Računato je da se košnice sele jednim kamionom, mada 99% pčelara ih seli sa dva kamiona po 50 košnica, pa su troškovi selidbe duplo veći. Seli se tuđim kamionom (iznajmljivanje) – dodaje se.
Nisu uračunati troškovi maloprodaje i marketinga, eventualne krađe koje su sve češće, osiguravanje proizvodnje. Nije uračunat ni rad pčelara, koji će se ostvariti kroz eventualni prihod i biće predstavljen kao neto plata.
Pošto je ukupni prinos meda po košnici 32 kg, kada se suma ulaganja podeli sa prinosom, cena koštanja kilograma meda na jednom ovakvom pčelinjaku iznosi 3,59 EUR, a pre 12 godina iznosio je 2,51 EUR.
Ako pčelar med proda po prosečnoj ceni od 9 EUR u maloprodaji (1-000 kg) i 3,2 EUR u velikoprodaji (2.040 kg, jer pet košnica ugine i ne da prinos, već ga da samo 95 košnica), što je najbolji mogući prosek cene bez obzira na dominantnu vrstu meda, ukupno prikupi sredstava u iznosu od 15.528 EUR, a trošak je 11.481 EUR, te mu kao zarada ostane 4.047 EUR godišnje, ili mesečna neto plata od 337,25 EUR.
U 2011. godini ta mesečna neto plata iznosila je 140,75 EUR, ali to povećanje zbog globalnih fluktuacija cene evra, poskupljenja troškova života i inflacije, na žalost realno nije toliko koliko se kroz cifre pokazuje – navedeno je.
Što se tiče maloprodajne cene, ona je trenutno veća nego 2011. godine za 125% (bila je 4 EUR, a sada je 9 EUR), dok je prosečna velikoprodajna cena bila 2,8 EUR, sada je 3,2 EUR, odnosno veća za 14,3%.
Naravno, sve to nam ništa značajno ne pomaže, jer je u međuvremenu i evro značajno devalvirao, jer ono što ste nekad mogli da kupite za 1 EUR, odavno više ne možete, što je posledica globalnih ekonomskih strukturnih pomeranja zbog velikog broja kriza (korona, pravi i ekonomski ratovi) – piše na sajtu SPOS-a i dodaje se:
Kako god, kalkulacija je istovetna kao i pre 12 godina, samo smo sada koristili trenutne cene, a i svako će cifre tumačiti onako kako on smatra da treba. Ono što je sigurno, to su procenti, i oni su tačni. Ali, promenilo se dosta toga.
Kako je to u praksi?
Pitanje je da li profesionalac u ovakvim klimatskim uslovima danas može da postigne prosečan prinos na pčelinjaku od 32 kg kroz više godina, jer su uslovi pčelarenja sve gori, prinosi sve manji, a troškovi rastu. Recimo, u kalkulaciji je računato svega 5 kg šećera po košnici za dohranu pčela pred zimu, a na žalost, praksa pokazuje da usled klimatskih promena nekada ta cifra prelazi i 10 pa čak i 15 kilograma pojedinih godina, jer izmešu glavnih paša u prirodi sve češće ne da nema ničega, nego pčele ne uspevaju da sakupe ni onoliko meda koliko im je potrebno da održe sebe u životu.
I eto, ako u takvoj godini dodate samo 10 kg šećera za dohranu pčela pred zimu, već ste podigli trošak po košnici za oko 10 evra, i cela kalkulacija se dramatično menja i dobijete sasvim druge i to jako negativne cifre.
