Tople prostorije tokom zime, a hladne u letnjim mesecima. Kako to funkcioniše u takozvanim pasivnim kućama? I kako je moguće uz pametnu gradnju uštedeti mnogo novca i energije?
Kad već ne živimo u tropskim regionima, jasno je da naše kuće, radionice i kancelarije tokom hladnih dana moramo da grejemo. A to se uglavnom radi uz pomoć fosilnih izvora energije, poput gasa ili nafte. U Nemačkoj se tako proizvodi skoro 80 odsto toplote. U proizvodnom procesu nastaje toliko mnogo štetnih gasova da oni utiču na klimatske promene. Za 40 odsto svih emisija CO2 u 2023. zaslužan je upravo sektor nekretnina, piše Dojče vele.
Kako onda zvuči ideja da se kuće uopšte ne greju – jer su same po sebi tople? Da u njima ne moramo da se smrzavamo? Upravo to je moguće u takozvanim pasivnim kućama.
Kako funkcionišu pasivne kuće?
Pasivna kuća se tako zove jer joj (skoro) uopšte ne treba eksterna energija za grejanje. Kuća se praktično zagreva sama od sebe – dakle pasivno – i tu energiju, tj. toplotu zadržava. Koristi toplotu koja ionako nastaje sama od sebe. To je na primer toplota koja se proizvodi prilikom kuvanja, ili tuširanja, ili energija koju „proizvode“ električni uređaji, pa čak i tela stanara te kuće.
Osim toga, mnogo toplote ulazi u kuću i kroz prozore kada je sunčano. Pasivne kuće su tako građene da ta toplota ostaje u kući. A što manje mora dodatno da se greje, manja je i količina štetnih gasova koji nastaju zbog grejanja. I, naposletku, valja uštedeti i novac za zagrevanje objekta.
Koliko energije uštedi jedna pasivna kuća?
Jedna pasivna kuća troši otprilike 90 odsto manje energije za grejanje od neke prosečne starije građevine – odnosno 75 odsto manje u poređenju s novogradnjom.
U pravilu jedna pasivna kuća tokom godinu dana za grejanje ne potroši više od 1,5 litara nafte, odnosno 1,5 kubika zemnog gasa, po kvadratnom metru površine. To je oko 15 kilovat-sati (kNJh) zemnog gasa po kvadratu – godišnje. Što se tiče standardnih građevina, one potroše i do deset puta više energije za grejanje, u proseku oko 150 kNJh po kvadratu.
Drugim rečima: da bi se zagrejala jedna soba od 30 kvm u pasivnoj kući, i to u uslovima u kojima vladaju niske zimske temperature, potrebno je deset malih sveća ili četiri osobe koje se istovremeno nalaze u toj prostoriji.
Kako tačno funkcioniše pasivna kuća?
Da pasivna kuća ne bi gubila toplotu, ona je veoma dobro toplotno izolovana. Ta izolacija štiti spoljne zidove od hladnoće koja vlada napolju, ali i od toplote tokom letnjih meseci. Prozorska stakla su trostruka, što je posebno dobra izolacija.
Što se tiče novoizgrađenih pasivnih kuća, veliki prozori, odnosno staklene površine, u pravilu su okrenuti prema jugu. Tako u kuće prodire više Sunčeve toplote nego što preko prozora iz kuće izlazi. Čak i tokom zime temperatura s unutrašnje strane prozorskog stakla u pravilu ne pada na vrednosti manje od 17 stepeni. Preko leta se koristi zaštita od sunca koja je instalirana s unutrašnje strane stakla, tako da sunčeva toplota ne zagreva prostorije, odnosno pasivnu kuću, prekomerno.
Osim tog toplotnog izolacionog sloja, kompletna unutrašnjost pasivne kuće mora biti prekrivena dodatnim hermetičkim slojem. Tako se sprečava prodor hladnog vazduha u kuću kroz fuge ili pukotine – a i izlaženje toplog vazduha iz kuće. Na prozorima i vratima tu funkciju obavljaju okviri koji imaju toplotno-izolacioni efekat.
Jaka izolacija i hermetički sloj funkcionišu poput termos-boce, koja i po nekoliko sati uspeva da održi toplotu tečnosti.
Osim izolacije, za pasivnu kuću je neophodno i da ima dobar sistem ventilacije. Svež vazduh naposletku mora nekako da prodre u unutrašnjost kuće, jer je građevina praktički hermetički zatvorena. Ali, ako se otvore prozori, onda tokom zime iz kuće izlazi previše toplote. Zato se instalira sistem ventilacije koji u kuću dovodi svež vazduh. U tom procesu moguće je i direktno filtriranje vazduha, da bi se sprečilo da u kuću prodru i neki zagađivači, poput čestica čađi ili polena.
Spoljni vazduh se u unutrašnjost kuće šalje pomoću takozvanih izmenjivača toplote. Istovremeno se tim kanalom iz kuće izbacuje potrošen vazduh, posebno onaj iz prostorija kao što su kupatilo ili kuhinja, u kojima nastaje mnogo toplote. Topao kućni vazduh najpre zagreva hladni vazduh koji spolja pristiže u kuću, a onda ide napolje. Svež spoljni vazduh je tako postao topliji i ulazi u kuću.
Tokom leta, taj sistem može da se podesi tako da se svež spoljni vazduh uopšte ne zagreva prilikom ulaska u kuću, odnosno da se čak hladi vazduhom koji napušta kuću. Osim toga je pametno i da se, kao i u drugim kućama, tokom noći otvore prozori da bi hladniji, odnosno svež, vazduh ušao u kuću.
Kakve pasivne kuće postoje?
Porodične kuće, ali i zgrade za više porodica mogu da se grade kao pasivne kuće. Posebno su održive zgrade za više porodica zato što se u njima troši manja površina po stambenoj jedinici. Kao pasivne kuće se širom sveta sve češće grade i kancelarijski prostori, škole, crkve pa i upravne zgrade.
Sistem „vetrenja bez vetrenja“ od prednosti je kod zgrada koje se nalaze pored frekventnih saobraćajnica, zato što tako mogu da se filtriraju štetne materije, a da pritom u kancelarije ne ulazi i buka jer nema otvaranja prozora.
Pasivne kuće, baš kao i druge kuće, mogu da proizvode i sopstvenu obnovljivu energiju, posebno preko solarnih elemenata. Mogu da se instaliraju i geotermalni sistemi, kako bi se proizvodila na primer topla voda za tuširanje. U Nemačkoj se pasivne kuće koje proizvode više energije nego što potroše nazivaju „pasivne kuće plus“. A one koje proizvode znatan „višak“ energije imaju oznaku „premijum“.
U načelu je moguće čak i staru gradnju pretvoriti u pasivnu kuću. Ali, u tom slučaju su troškovi kompletne promene dosta veliki, a čitav projekat vrlo zahtevan. No, pojedine komponente pasivnih kuća mogu da se koriste i za toplotnu sanaciju starijih građevina s ciljem efikasnijeg korišćenja energije.
