Топле просторије током зиме, а хладне у летњим месецима. Како то функционише у такозваним пасивним кућама? И како је могуће уз паметну градњу уштедети много новца и енергије?
Кад већ не живимо у тропским регионима, јасно је да наше куће, радионице и канцеларије током хладних дана морамо да грејемо. А то се углавном ради уз помоћ фосилних извора енергије, попут гаса или нафте. У Немачкој се тако производи скоро 80 одсто топлоте. У производном процесу настаје толико много штетних гасова да они утичу на климатске промене. За 40 одсто свих емисија CO2 у 2023. заслужан је управо сектор некретнина, пише Дојче веле.
Како онда звучи идеја да се куће уопште не греју – јер су саме по себи топле? Да у њима не морамо да се смрзавамо? Управо то је могуће у такозваним пасивним кућама.
Како функционишу пасивне куће?
Пасивна кућа се тако зове јер јој (скоро) уопште не треба екстерна енергија за грејање. Кућа се практично загрева сама од себе – дакле пасивно – и ту енергију, тј. топлоту задржава. Користи топлоту која ионако настаје сама од себе. То је на пример топлота која се производи приликом кувања, или туширања, или енергија коју „производе“ електрични уређаји, па чак и тела станара те куће.
Осим тога, много топлоте улази у кућу и кроз прозоре када је сунчано. Пасивне куће су тако грађене да та топлота остаје у кући. А што мање мора додатно да се греје, мања је и количина штетних гасова који настају због грејања. И, напослетку, ваља уштедети и новац за загревање објекта.
Колико енергије уштеди једна пасивна кућа?
Једна пасивна кућа троши отприлике 90 одсто мање енергије за грејање од неке просечне старије грађевине – односно 75 одсто мање у поређењу с новоградњом.
У правилу једна пасивна кућа током годину дана за грејање не потроши више од 1,5 литара нафте, односно 1,5 кубика земног гаса, по квадратном метру површине. То је око 15 киловат-сати (кЊх) земног гаса по квадрату – годишње. Што се тиче стандардних грађевина, оне потроше и до десет пута више енергије за грејање, у просеку око 150 кЊх по квадрату.
Другим речима: да би се загрејала једна соба од 30 квм у пасивној кући, и то у условима у којима владају ниске зимске температуре, потребно је десет малих свећа или четири особе које се истовремено налазе у тој просторији.
Како тачно функционише пасивна кућа?
Да пасивна кућа не би губила топлоту, она је веома добро топлотно изолована. Та изолација штити спољне зидове од хладноће која влада напољу, али и од топлоте током летњих месеци. Прозорска стакла су трострука, што је посебно добра изолација.
Што се тиче новоизграђених пасивних кућа, велики прозори, односно стаклене површине, у правилу су окренути према југу. Тако у куће продире више Сунчеве топлоте него што преко прозора из куће излази. Чак и током зиме температура с унутрашње стране прозорског стакла у правилу не пада на вредности мање од 17 степени. Преко лета се користи заштита од сунца која је инсталирана с унутрашње стране стакла, тако да сунчева топлота не загрева просторије, односно пасивну кућу, прекомерно.
Осим тог топлотног изолационог слоја, комплетна унутрашњост пасивне куће мора бити прекривена додатним херметичким слојем. Тако се спречава продор хладног ваздуха у кућу кроз фуге или пукотине – а и излажење топлог ваздуха из куће. На прозорима и вратима ту функцију обављају оквири који имају топлотно-изолациони ефекат.
Јака изолација и херметички слој функционишу попут термос-боце, која и по неколико сати успева да одржи топлоту течности.
Осим изолације, за пасивну кућу је неопходно и да има добар систем вентилације. Свеж ваздух напослетку мора некако да продре у унутрашњост куће, јер је грађевина практички херметички затворена. Али, ако се отворе прозори, онда током зиме из куће излази превише топлоте. Зато се инсталира систем вентилације који у кућу доводи свеж ваздух. У том процесу могуће је и директно филтрирање ваздуха, да би се спречило да у кућу продру и неки загађивачи, попут честица чађи или полена.
Спољни ваздух се у унутрашњост куће шаље помоћу такозваних измењивача топлоте. Истовремено се тим каналом из куће избацује потрошен ваздух, посебно онај из просторија као што су купатило или кухиња, у којима настаје много топлоте. Топао кућни ваздух најпре загрева хладни ваздух који споља пристиже у кућу, а онда иде напоље. Свеж спољни ваздух је тако постао топлији и улази у кућу.
Током лета, тај систем може да се подеси тако да се свеж спољни ваздух уопште не загрева приликом уласка у кућу, односно да се чак хлади ваздухом који напушта кућу. Осим тога је паметно и да се, као и у другим кућама, током ноћи отворе прозори да би хладнији, односно свеж, ваздух ушао у кућу.
Какве пасивне куће постоје?
Породичне куће, али и зграде за више породица могу да се граде као пасивне куће. Посебно су одрживе зграде за више породица зато што се у њима троши мања површина по стамбеној јединици. Као пасивне куће се широм света све чешће граде и канцеларијски простори, школе, цркве па и управне зграде.
Систем „ветрења без ветрења“ од предности је код зграда које се налазе поред фреквентних саобраћајница, зато што тако могу да се филтрирају штетне материје, а да притом у канцеларије не улази и бука јер нема отварања прозора.
Пасивне куће, баш као и друге куће, могу да производе и сопствену обновљиву енергију, посебно преко соларних елемената. Могу да се инсталирају и геотермални системи, како би се производила на пример топла вода за туширање. У Немачкој се пасивне куће које производе више енергије него што потроше називају „пасивне куће плус“. А оне које производе знатан „вишак“ енергије имају ознаку „премијум“.
У начелу је могуће чак и стару градњу претворити у пасивну кућу. Али, у том случају су трошкови комплетне промене доста велики, а читав пројекат врло захтеван. Но, поједине компоненте пасивних кућа могу да се користе и за топлотну санацију старијих грађевина с циљем ефикаснијег коришћења енергије.
