Пасивна агресија може бити било шта, од кратког „ОК” одговора на поруку, преко сувопарног „Све је у реду” у разговору, до „Урадићу то, али претерано” у понашању. Али зашто се људи тако понашају?
Да ли вам се често дешава да у свакодневној комуникацији са партнером, колегама, пријатељима осећате да вам пријају, али нерадо? Они се слажу са вашим речима, али њихов говор тела говори другачије?
Да ли повремено прибегавате овим методама само зато што је лакше, али се и даље осећате фрустрирано и љуто?
О пасивној агресији, њеној употреби у свакодневној комуникацији, њеним узроцима и начинима превазилажења, портал Мондо разговарао је са Александром Николићем, апсолвентом психологије на Филозофском факултету у Нишу, надгледаним психолошким саветником и едукатором интегративне и психодинамске психотерапије.
„Пре дефинисања пасивне агресије, потребно је дефинисати шта је агресија“, каже Александар за Мондо и објашњава:
„Агресивност је стање у којем особа има потребу да покаже своју доминацију и сачува свој лични интегритет. Она се своди на „моје потребе су важне“ и тежи да реализује такав наратив. Врло је вероватно да људи нису упознати са концепт здраве агресије, који се разликује од нездраве или малигне агресије.
Здрава агресија долази из мотива да се заштитимо, „покажемо зубе“, суочимо се са проблемом. Сада ће многи помислити „Па ја сам тада агресиван“, али чињеница је да смо сви ми заправо агресивни. Здрава агресија је покретач многих акција, то је нешто што заправо помаже да се остваре различите потребе, мотиви и жеље. Без здраве агресије не бисмо могли да заштитимо себе, своје жеље, своје најмилије, нити остваримо разне циљеве“, каже саговорник.
Он истиче да када говоримо о пасивној агресији, треба се фокусирати на четири врсте комуникације:
- асертиван тип (који каже „моје потребе су важне, али су важне и ваше. Хајде да то решимо заједно“)
- пасивни тип („моје потребе нису важне, твоје су важне, урадићу како ми кажеш“)
- агресивни тип (роковид се наративом „моје потребе су важне, док ваше потребе нису важне. Ја ћу радити како ја желим!“)
- пасивно-агресивни вид комуникације који је мешавина претходна два. Он се руководи наративом „моје потребе су важне, али ћу вам показати индиректно“
„Дефиниција пасивне агресије је управо индиректно, недефинисано и индиректно испољавање агресије, беса, неслагања или сукоба. Најблаже речено: пасивна агресија је свађање на пристојан начин. Управо је то комбинација агресије и неспособности или баријера да се та агресија изрази на здрав и конструктиван начин“.
Ко најчешће користи овај вид комуникације?
„Особе које прибегавају пасивној агресији често су несигурне у себе. Несигурност може довести до замагљивања и изобличења здравих граница, а пасивно агресивна особа ће прибегавати управо овом стилу како би повратила или одржала своје границе. Такви људи се плаше сукобе, имају тенденцију да буду у реду са другима и, како им проблем одржавања граница налаже – имају проблем да кажу „Не!“ ономе што не желе“, истиче Александар.
Каже и да се пасивна агресија често јавља уз „реакционо формирање“.
„То је одбрамбени механизам који се често примењује на ситуације или људе у којима не смемо да покажемо своје незадовољство или незадовољство, а праве емоције претварамо у супротно. На пример: када нам се неко не свиђа, ми ћемо реци тој особи најлепше ствари“, наглашава он.
Према његовим речима, пасивна агресија се често одвија делимично несвесно и тешко је препознати у себи, а тешко је препознати и у другима.
„Она даје контрадикторне сигнале – уради то, али и не чини. Код других људи се примећује пасивна агресија када нам је непријатно док је таква особа присутна, са помешаним сигналима у давању одобравања или неодобравања, а често могу да делују. на нас отровне или као „енергетски вампири“.
Решење – искрен приступ и разговор
Александар истиче да је веома тешко изаћи на крај са пасивном агресијом код других људи.
„Ако то приметимо код наших блиских људи, онда је добро прибећи асертивном стилу комуникације, показати своје емоције и потребе, узети у обзир осећања и жеље друге особе и предложити конструктивно и заједничко решење проблема. “, каже Александар.
