Pasivna agresija može biti bilo šta, od kratkog „OK” odgovora na poruku, preko suvoparnog „Sve je u redu” u razgovoru, do „Uradiću to, ali preterano” u ponašanju. Ali zašto se ljudi tako ponašaju?
Da li vam se često dešava da u svakodnevnoj komunikaciji sa partnerom, kolegama, prijateljima osećate da vam prijaju, ali nerado? Oni se slažu sa vašim rečima, ali njihov govor tela govori drugačije?
Da li povremeno pribegavate ovim metodama samo zato što je lakše, ali se i dalje osećate frustrirano i ljuto?
O pasivnoj agresiji, njenoj upotrebi u svakodnevnoj komunikaciji, njenim uzrocima i načinima prevazilaženja, portal Mondo razgovarao je sa Aleksandrom Nikolićem, apsolventom psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, nadgledanim psihološkim savetnikom i edukatorom integrativne i psihodinamske psihoterapije.
„Pre definisanja pasivne agresije, potrebno je definisati šta je agresija“, kaže Aleksandar za Mondo i objašnjava:
„Agresivnost je stanje u kojem osoba ima potrebu da pokaže svoju dominaciju i sačuva svoj lični integritet. Ona se svodi na „moje potrebe su važne“ i teži da realizuje takav narativ. Vrlo je verovatno da ljudi nisu upoznati sa koncept zdrave agresije, koji se razlikuje od nezdrave ili maligne agresije.
Zdrava agresija dolazi iz motiva da se zaštitimo, „pokažemo zube“, suočimo se sa problemom. Sada će mnogi pomisliti „Pa ja sam tada agresivan“, ali činjenica je da smo svi mi zapravo agresivni. Zdrava agresija je pokretač mnogih akcija, to je nešto što zapravo pomaže da se ostvare različite potrebe, motivi i želje. Bez zdrave agresije ne bismo mogli da zaštitimo sebe, svoje želje, svoje najmilije, niti ostvarimo razne ciljeve“, kaže sagovornik.
On ističe da kada govorimo o pasivnoj agresiji, treba se fokusirati na četiri vrste komunikacije:
- asertivan tip (koji kaže „moje potrebe su važne, ali su važne i vaše. Hajde da to rešimo zajedno“)
- pasivni tip („moje potrebe nisu važne, tvoje su važne, uradiću kako mi kažeš“)
- agresivni tip (rokovid se narativom „moje potrebe su važne, dok vaše potrebe nisu važne. Ja ću raditi kako ja želim!“)
- pasivno-agresivni vid komunikacije koji je mešavina prethodna dva. On se rukovodi narativom „moje potrebe su važne, ali ću vam pokazati indirektno“
„Definicija pasivne agresije je upravo indirektno, nedefinisano i indirektno ispoljavanje agresije, besa, neslaganja ili sukoba. Najblaže rečeno: pasivna agresija je svađanje na pristojan način. Upravo je to kombinacija agresije i nesposobnosti ili barijera da se ta agresija izrazi na zdrav i konstruktivan način“.
Ko najčešće koristi ovaj vid komunikacije?
„Osobe koje pribegavaju pasivnoj agresiji često su nesigurne u sebe. Nesigurnost može dovesti do zamagljivanja i izobličenja zdravih granica, a pasivno agresivna osoba će pribegavati upravo ovom stilu kako bi povratila ili održala svoje granice. Takvi ljudi se plaše sukobe, imaju tendenciju da budu u redu sa drugima i, kako im problem održavanja granica nalaže – imaju problem da kažu „Ne!“ onome što ne žele“, ističe Aleksandar.
Kaže i da se pasivna agresija često javlja uz „reakciono formiranje“.
„To je odbrambeni mehanizam koji se često primenjuje na situacije ili ljude u kojima ne smemo da pokažemo svoje nezadovoljstvo ili nezadovoljstvo, a prave emocije pretvaramo u suprotno. Na primer: kada nam se neko ne sviđa, mi ćemo reci toj osobi najlepše stvari“, naglašava on.
Prema njegovim rečima, pasivna agresija se često odvija delimično nesvesno i teško je prepoznati u sebi, a teško je prepoznati i u drugima.
„Ona daje kontradiktorne signale – uradi to, ali i ne čini. Kod drugih ljudi se primećuje pasivna agresija kada nam je neprijatno dok je takva osoba prisutna, sa pomešanim signalima u davanju odobravanja ili neodobravanja, a često mogu da deluju. na nas otrovne ili kao „energetski vampiri“.
Rešenje – iskren pristup i razgovor
Aleksandar ističe da je veoma teško izaći na kraj sa pasivnom agresijom kod drugih ljudi.
„Ako to primetimo kod naših bliskih ljudi, onda je dobro pribeći asertivnom stilu komunikacije, pokazati svoje emocije i potrebe, uzeti u obzir osećanja i želje druge osobe i predložiti konstruktivno i zajedničko rešenje problema. “, kaže Aleksandar.
