Ljudi su razumljivo oprezni prema novim tehnologijama, ali ljudska greška je često fatalnija. Od lekara se očekuje- u najmanju ruku da imaju super moći- da leče, besprekorno razumeju bez greške i da su neumorni i uvek u pravu. Ali oni su samo ljudi. Sve više su preopterećeni, rade dugo, pod ogromnim pritiskom i često sa ograničenim resursima. Naravno, bolji uslovi bi pomogli, uključujući više osoblja i poboljšane sisteme. Ali čak i u najboljim klinikama sa najposvećenijim profesionalcima, standardi i dalje mogu biti nedovoljni. Naime, kako ističe Gardijan u svom analitičkom tekst – lekari imaju mozgove pračoveka i uprkos godinama obuke, oni nisu optimizovani za tempo, pritisak i složenost moderne zdravstvene zaštite.
S obzirom na to da je briga o pacijentima osnovna svrha medicine, pitanje je ko, ili šta, je najbolje pozicionirano da je pruži? Veštačka inteligencija možda i dalje izaziva sumnju, ali istraživanja sve više pokazuju kako bi mogla pomoći u rešavanju nekih od najdugotrajnijih problema i previđenih propusta – od pogrešne dijagnoze i grešaka do nejednakog pristupa nezi.
„Kao pacijenti, svako od nas će se suočiti sa barem jednom dijagnostičkom greškom u svom životu. U Engleskoj, konzervativne procene sugerišu da oko pet odsto poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti rezultira neuspehom u pravilnoj dijagnozi, što dovodi milione pacijenata u opasnost. U SAD, dijagnostičke greške uzrokuju smrt ili trajne povrede skoro 800.000 ljudi godišnje. Pogrešna dijagnoza predstavlja veći rizik ako ste među jednom od 10 osoba širom sveta sa retkim bolestima. Savremena medicina se ponosi time što je oslonjena na nauku, ali lekari ne praktikuju uvek ono što dokazi preporučuju. Studije pokazuju da se tretmani zasnovani na dokazima nude samo oko polovine vremena odraslima u SAD. Lekari se takođe mogu ne složiti oko dijagnoza. U studiji više od 12.000 radioloških snimaka, recenzenti koji su nudili druga mišljenja nisu se složili sa prvobitnom procenom u otprilike jednom od tri slučaja – što je dovelo do promene lečenja u skoro 20 odsto slučajeva”, piše medicinski i naučni istraćživač Šarlot Bejz.
Koliko god ovo bilo alarmantno, postoje razumljivi razlozi za neuspehe – i gledano iz drugog ugla, izvanredno je da lekari tako često ispravno postupaju. Realnost ljudskog bića – ometanje, obavljanje više zadataka istovremeno, čak i naš biološki sat – uzima svoj danak. Ali sagorevanje, depresija i kognitivno starenje ne samo da iscrpljuju lekare- oni povećavaju rizik od kliničkih grešaka. Zbog svega toga, Bejz smatra da se medicinsko znanje se razvija brže nego što lekari mogu da prate i zato je sasvim u redu osloniti sa i na resurse veštačke inteligencije.
Ona „proždire” medicinske podatke brzinom munje.
Supermoć veštačke inteligencije je uočavanje obrazaca koje ljudi propuštaju, a ovi alati su iznenađujuće dobri u prepoznavanju retkih bolesti – često bolji od lekara. Na primer, u jednoj studiji iz 2023. godine, istraživači su uneli 50 kliničkih slučajeva – uključujući 10 retkih stanja – u ČetGPT 4. Od njega je zatraženo da pruži dijagnoze u obliku rangiranih predloga. Rešio je sve uobičajene slučajeve drugim predlogom, a 90 odsto retkih stanja dobio je do osmog – nadmašujući prave lekare.
U razmatranju ove vrste pomoći treba uzeti i činjenicu da su ovakvi saveti brzo dostupni, bez prevoz ai čekanja u ordinacijama, a trenutno se istraživanje zdravstvene zaštite zasnovano na veštačkoj inteligenciji gotovo isključivo fokusira na njene mane.
„Ispitivanje potencijala tehnologije za pristrasnost i greške je ključni zadatak. Svaka fer procena veštačke inteligencije mora da se odmeri u odnosu na realnost onoga što trenutno imamo – sistem koji prečesto može biti frustrirajući, van domašaja ili jednostavno pogrešan”, navela je Bejz.
