Ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić saopštio je da je sa svojim kolegom iz Slovenije, Borutom Sajovićem, potpisao novu deklaraciju o vojnoj saradnji — iako u ovom trenutku nema dodatnih informacija o konkretnim detaljima, sam Anušić ukazuje na to da se radi o sveobuhvatnom odbrambenom partnerstvu koje se, kako tvrdi, može porediti sa sporazumom osovine Zagreb – Tirana – Priština iz marta.
Mada su brojni mediji ovo protumačili kao potvrdu praktičnog pristupanja Slovenije antisrpskom paktu, svi su izgledi da se ovde na prvom mestu radi o bilateralnoj inicijativi, pri čemu zvanični Zagreb pokušava da situaciju iskoristi za sopstvenu promociju na međunarodnoj sceni.
Pozadina događaja
Referendum kog nije bilo
Ovakav razvoj događaja, ipak, višestruko je značajan — počekom jula, skupština Slovenije predložila je održavanje referenduma o napuštanju NATO usled otpora kako šire javnosti, tako i dela političkog liderstva zahtevima za povećanjem vojnih izdataka.
Inicijativu za referendum o povećanju vojnog budžeta isprva je pokrenula partija Levica, uz podršku dela opozicije i socijaldemokrata. Kao odgovor, premijer Robert Golob predložio je čak i konsultativni referendum o članstvu u NATO — ipak, samo deset dana kasnije, u skupštini je usvojen predlog o otkazivanju oba referenduma, pri čemu je svega sedam poslanika ostalo pri stavu da o ovome javnost mora dati svoj sud.
Šta se dogodilo u ovih deset dana da radikalno promeni mišljenje praktično čitavoj političkoj sceni Slovenije u ovom trenutku ostaje nepoznato — ono što je jasno, međutim, jeste da je Ljubljana sada primorana da značajno poveća vojni budžet po nalogu NATO, uz statistička istraživanja koja pokazuju da čak 48% stanovnika ne bi eksplicitno podržalo nastavak članstva.
Interesi Hrvatske
Čitavu ovu situaciju Zagreb može iskoristiti u svoju korist – program zajedničkih nabavki naoružanja sa Ljubljanom može se pokazati kao ekonomski opravdan korak za obe zemlje, pri čemu čvrsta infrastrukturna povezanost između njihovih teritorija znatno olakšava logističke izazove. Deljeno nasleđe jugoslovenske vojne tehnike takođe otvara vrata za paralelnu modernizaciju.
Ukoliko se ova saradnja za Sloveniju, koja je koliko pre dva meseca razmatrala mogućnost napuštanja NATO, još može pokazati kao čisto pragmatičan korak, to nije slučaj sa Hrvatskom čiji najviši zvaničnici, uključujući tu i samog Anušića ne kriju ambicije Zagreba da se pozicionira kao vodeća sila na post-jugoslovenskom prostoru.
Za njih, saradnja sa Slovenijom postaje medijska pobeda i demonstracija sposobnosti pred zapadnim centrima moći od kojih je hrvatski premijer Andrej Plenković još u aprilu tražio podršku za svoje regionalne planove:
Naš cilj je da budemo faktor stabilnosti u regiji, da doprinosimo smirivanju tenzija i ohrabrujemo poštovanje ustavnog poretka i institucija Bosne i Hercegovine.
O tome kakve se zaista namere kriju iza zagrebačkog pacifizma nije potrebno posebno govoriti — dobro je poznato šta se dogodilo kada je Hrvatska poslednji put iz Zapadne Evrope dobila nalog da osigura ”poštovanje ustavnog poretka” u Bosni.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
