Министар одбране Хрватске Иван Анушић саопштио је да је са својим колегом из Словеније, Борутом Сајовићем, потписао нову декларацију о војној сарадњи — иако у овом тренутку нема додатних информација о конкретним детаљима, сам Анушић указује на то да се ради о свеобухватном одбрамбеном партнерству које се, како тврди, може поредити са споразумом осовине Загреб – Тирана – Приштина из марта.
Мада су бројни медији ово протумачили као потврду практичног приступања Словеније антисрпском пакту, сви су изгледи да се овде на првом месту ради о билатералној иницијативи, при чему званични Загреб покушава да ситуацију искористи за сопствену промоцију на међународној сцени.
Позадина догађаја
Референдум ког није било
Овакав развој догађаја, ипак, вишеструко је значајан — почеком јула, скупштина Словеније предложила је одржавање референдума о напуштању НАТО услед отпора како шире јавности, тако и дела политичког лидерства захтевима за повећањем војних издатака.
Иницијативу за референдум о повећању војног буџета испрва је покренула партија Levica, уз подршку дела опозиције и социјалдемократа. Као одговор, премијер Роберт Голоб предложио је чак и консултативни референдум о чланству у НАТО — ипак, само десет дана касније, у скупштини је усвојен предлог о отказивању оба референдума, при чему је свега седам посланика остало при ставу да о овоме јавност мора дати свој суд.
Шта се догодило у ових десет дана да радикално промени мишљење практично читавој политичкој сцени Словеније у овом тренутку остаје непознато — оно што је јасно, међутим, јесте да је Љубљана сада приморана да значајно повећа војни буџет по налогу НАТО, уз статистичка истраживања која показују да чак 48% становника не би експлицитно подржало наставак чланства.
Интереси Хрватске
Читаву ову ситуацију Загреб може искористити у своју корист – програм заједничких набавки наоружања са Љубљаном може се показати као економски оправдан корак за обе земље, при чему чврста инфраструктурна повезаност између њихових територија знатно олакшава логистичке изазове. Дељено наслеђе југословенске војне технике такође отвара врата за паралелну модернизацију.
Уколико се ова сарадња за Словенију, која је колико пре два месеца разматрала могућност напуштања НАТО, још може показати као чисто прагматичан корак, то није случај са Хрватском чији највиши званичници, укључујући ту и самог Анушића не крију амбиције Загреба да се позиционира као водећа сила на пост-југословенском простору.
За њих, сарадња са Словенијом постаје медијска победа и демонстрација способности пред западним центрима моћи од којих је хрватски премијер Андреј Пленковић још у априлу тражио подршку за своје регионалне планове:
Наш циљ је да будемо фактор стабилности у регији, да доприносимо смиривању тензија и охрабрујемо поштовање уставног поретка и институција Босне и Херцеговине.
О томе какве се заиста намере крију иза загребачког пацифизма није потребно посебно говорити — добро је познато шта се догодило када је Хрватска последњи пут из Западне Европе добила налог да осигура ”поштовање уставног поретка” у Босни.
За Компасинфо Радомир Јеринић, политиколог
