U svetu nauke retko se dešava da istraživači naiđu na nešto potpuno nepoznato. A upravo to se dogodilo timu naučnika koji su, proučavajući trudnoću do najsitnijih detalja, otkrili potpuno novu vrstu ćelija, kakve se ne pojavljuju nikad i nigde u telu, osim u trudnoći.
U najnovijem istraživanju, objavljenom u prestižnom časopisu Nature, naučnici su napravili do sada najdetaljniju mapu odnosa između majke i fetusa. Ova mapa prati kako se placenta i materica razvijaju od najranijih nedelja trudnoće pa sve do porođaja, otkrivajući složen i precizno orkestriran sistem koji omogućava razvoj novog života, piše Live Science.
Pravo iznenađenje, međutim, usledilo je kada su istraživači naišli na nepoznatu podvrstu ćelija. One ne postoje u materici van trudnoće, ali se naglo pojavljuju na njenom samom početku, u trenutku kada se sluzokoža materice transformiše kako bi prihvatila embrion.
„To je bio uzbudljiv trenutak. Pitali smo kolege i niko nije znao šta su te ćelije”, priznali su autori studije.
Dom
Moj ljubimac
TV revija
Istorija
Kultura
Podkast
Četvrtak, 16.04.2026. u 10:07
Dragana Šubarević
Ove misteriozne ćelije postoje samo u trudnoći
(Freepik)
U svetu nauke retko se dešava da istraživači naiđu na nešto potpuno nepoznato. A upravo to se dogodilo timu naučnika koji su, proučavajući trudnoću do najsitnijih detalja, otkrili potpuno novu vrstu ćelija, kakve se ne pojavljuju nikad i nigde u telu, osim u trudnoći.
U najnovijem istraživanju, objavljenom u prestižnom časopisu Nature, naučnici su napravili do sada najdetaljniju mapu odnosa između majke i fetusa.
Da li žmureći bolje čujete?
Ova mapa prati kako se placenta i materica razvijaju od najranijih nedelja trudnoće pa sve do porođaja, otkrivajući složen i precizno orkestriran sistem koji omogućava razvoj novog života, piše Live Science.
Pravo iznenađenje, međutim, usledilo je kada su istraživači naišli na nepoznatu podvrstu ćelija. One ne postoje u materici van trudnoće, ali se naglo pojavljuju na njenom samom početku, u trenutku kada se sluzokoža materice transformiše kako bi prihvatila embrion.
„To je bio uzbudljiv trenutak. Pitali smo kolege i niko nije znao šta su te ćelije”, priznali su autori studije.
Misteriozni tamni sloj širi se Marsom, naučnici traže objašnjenje
Ono što dodatno intrigira jeste njihova uloga. Čini se da ove ćelije učestvuju u povezivanju posteljice sa majčinim krvotokom, a nose i receptore koji reaguju na kanabinoide, supstance koje uključuju i one iz kanabisa, poput THC-a i CBD-a. Upravo zbog toga naučnici pretpostavljaju da bi mogle da budu ključ za razumevanje zašto konzumacija kanabisa tokom trudnoće može da dovede do problema poput smanjenog dotoka krvi u placentu, slabijeg snabdevanja kiseonikom, prevremenog porođaja ili male porođajne težine.
Ipak, ovo je tek deo slagalice. Naučnici naglašavaju da verovatno postoji više faktora koji utiču na ove rizike, ali da nova vrsta ćelija otvara potpuno novo polje istraživanja.
Studija je obuhvatila analizu čak 1,2 miliona ćelija iz posteljice i materice, prikupljenih između 5. i 39. nedelje trudnoće. Kombinacijom naprednih tehnika i veštačke inteligencije, istraživači su uspeli da prate aktivnost gena i ponašanje ćelija u realnom vremenu, otkrivajući kako se one međusobno „dogovaraju“ i organizuju.
Jedno od ključnih otkrića jeste da ove nove ćelije deluju kao svojevrsni „blokator“, kontrolišu koliko duboko ćelije fetusa prodiru u matericu i njene krvne sudove. Taj proces mora biti savršeno izbalansiran, jer ako je previše slab ili previše agresivan, može da dovede do komplikacija, kao što su preeklampsija ili abnormalno prianjanje posteljice. Drugim rečima, ove misteriozne ćelije stoje na samoj liniji razdvajanja između majke i bebe i paze da sve ide tačno kako treba.
Iako je ovo istraživanje ogromni korak napred, naučnici ističu da je tek početak. Mapa je napravljena na osnovu zdravih trudnoća, pa sada predstoji upoređivanje sa onima koje su praćene komplikacijama. Cilj je identifikacija onih ćelija i gena koji stoje iza problema, kako bi se jednog dana razvile precizne terapije.
„Kada budemo uključili još više uzoraka i ćelija, tek će nas tada čekati velika otkrića”, poručuju istraživači.
