У свету науке ретко се дешава да истраживачи наиђу на нешто потпуно непознато. А управо то се догодило тиму научника који су, проучавајући трудноћу до најситнијих детаља, открили потпуно нову врсту ћелија, какве се не појављују никад и нигде у телу, осим у трудноћи.
У најновијем истраживању, објављеном у престижном часопису Nature, научници су направили до сада најдетаљнију мапу односа између мајке и фетуса. Ова мапа прати како се плацента и материца развијају од најранијих недеља трудноће па све до порођаја, откривајући сложен и прецизно оркестриран систем који омогућава развој новог живота, пише Live Science.
Право изненађење, међутим, уследило је када су истраживачи наишли на непознату подврсту ћелија. Оне не постоје у материци ван трудноће, али се нагло појављују на њеном самом почетку, у тренутку када се слузокожа материце трансформише како би прихватила ембрион.
„То је био узбудљив тренутак. Питали смо колеге и нико није знао шта су те ћелије”, признали су аутори студије.
Дом
Мој љубимац
ТВ ревија
Историја
Култура
Подкаст
Четвртак, 16.04.2026. у 10:07
Драгана Шубаревић
Oве мистериозне ћелије постоје само у трудноћи
(Freepik)
У свету науке ретко се дешава да истраживачи наиђу на нешто потпуно непознато. А управо то се догодило тиму научника који су, проучавајући трудноћу до најситнијих детаља, открили потпуно нову врсту ћелија, какве се не појављују никад и нигде у телу, осим у трудноћи.
У најновијем истраживању, објављеном у престижном часопису Nature, научници су направили до сада најдетаљнију мапу односа између мајке и фетуса.
Да ли жмурећи боље чујете?
Ова мапа прати како се плацента и материца развијају од најранијих недеља трудноће па све до порођаја, откривајући сложен и прецизно оркестриран систем који омогућава развој новог живота, пише Live Science.
Право изненађење, међутим, уследило је када су истраживачи наишли на непознату подврсту ћелија. Оне не постоје у материци ван трудноће, али се нагло појављују на њеном самом почетку, у тренутку када се слузокожа материце трансформише како би прихватила ембрион.
„То је био узбудљив тренутак. Питали смо колеге и нико није знао шта су те ћелије”, признали су аутори студије.
Мистериозни тамни слој шири се Марсом, научници траже објашњење
Оно што додатно интригира јесте њихова улога. Чини се да ове ћелије учествују у повезивању постељице са мајчиним крвотоком, а носе и рецепторе који реагују на канабиноиде, супстанце које укључују и оне из канабиса, попут THC-а и CBD-а. Управо због тога научници претпостављају да би могле да буду кључ за разумевање зашто конзумација канабиса током трудноће може да доведе до проблема попут смањеног дотока крви у плаценту, слабијег снабдевања кисеоником, превременог порођаја или мале порођајне тежине.
Ипак, ово је тек део слагалице. Научници наглашавају да вероватно постоји више фактора који утичу на ове ризике, али да нова врста ћелија отвара потпуно ново поље истраживања.
Студија је обухватила анализу чак 1,2 милиона ћелија из постељице и материце, прикупљених између 5. и 39. недеље трудноће. Комбинацијом напредних техника и вештачке интелигенције, истраживачи су успели да прате активност гена и понашање ћелија у реалном времену, откривајући како се оне међусобно „договарају“ и организују.
Једно од кључних открића јесте да ове нове ћелије делују као својеврсни „блокатор“, контролишу колико дубоко ћелије фетуса продиру у материцу и њене крвне судове. Тај процес мора бити савршено избалансиран, јер ако је превише слаб или превише агресиван, може да доведе до компликација, као што су прееклампсија или абнормално приањање постељице. Другим речима, ове мистериозне ћелије стоје на самој линији раздвајања између мајке и бебе и пазе да све иде тачно како треба.
Иако је ово истраживање огромни корак напред, научници истичу да је тек почетак. Мапа је направљена на основу здравих трудноћа, па сада предстоји упоређивање са онима које су праћене компликацијама. Циљ је идентификација оних ћелија и гена који стоје иза проблема, како би се једног дана развиле прецизне терапије.
„Када будемо укључили још више узорака и ћелија, тек ће нас тада чекати велика открића”, поручују истраживачи.
