Ako ne pratite redovno naučne vesti, možda vam je veštačka inteligencija poznata uglavnom kroz bezazlene internet primere – TikTok snimke mačića koji „pevaju“ pop hitove ili aplikacije koje zabavljaju, ali ne deluju suštinski važno.
Upravo takvoj publici, ali i onima koji žele dublji uvid, dokumentarni film The Thinking Game nudi jasan i pristupačan ulazak u jednu od najvažnijih tema našeg doba: opštu veštačku inteligenciju (Artificial General Intelligence – AGI).
Film koji je usmeren na kompaniju DeepMind i njenog osnivača
Film, koji je režirao i fotografisao Greg Kols, ne pokušava da obuhvati celokupno polje veštačke inteligencije. Umesto toga, on je studija usmerena na jednu kompaniju i jednu ključnu ličnost – DeepMind i njenog osnivača, britanskog naučnika sera Demisa Hasabisa.
Danas poznat kao Google DeepMind, ovaj istraživački centar predstavlja jedno od najvažnijih žarišta razvoja AGI-ja, ideje da mašine ne samo izvršavaju zadatke već i razvijaju sposobnost opšteg, samostalnog mišljenja.
„The Thinking Game“ izbegava da postane propagandno delo
Iako prisustvo Gugla i vodećih ljudi tehnološke industrije daje filmu povremeno ton korporativne samoreklame, The Thinking Game uglavnom izbegava da postane propagandno delo. Kols se fokusira na istraživački proces, dugotrajan rad i naučnu ambiciju koja stoji iza razvoja AGI-ja, uz povremene, ali značajne naznake mogućih zloupotreba i opasnosti koje nosi svet u kom veštačka inteligencija postaje ključna infrastruktura.
Te brige se, međutim, ne razvijaju u otvorenu raspravu – film je pre svega retrospektiva jedne decenije intenzivnog istraživanja.
Ko se nalazi u središtu ove priče?
U središtu priče nalazi se Demis Hasabis, čovek neobične biografije. Rođen u Londonu 1976. godine, kao sin oca kiparskog Grka i majke iz Singapura, veoma rano je pokazao izuzetnu inteligenciju.
Sa svega dvanaest godina učestvovao je na međunarodnim šahovskim turnirima, gde je važio za dečjeg genija. Ipak, šah mu nije bio dovoljan. Tražeći širi smisao, upisao je Kembridž, ali je zbog mladosti morao da sačeka sa studijama, pa je vreme iskoristio radeći u industriji video-igara.
Ta epizoda, daleko od toga da bude sporedna, pokazala se presudnom. Rad u studiju Bullfrog Productions omogućio mu je da razume kako složeni sistemi uče, prilagođavaju se i donose odluke – znanje koje će kasnije iskoristiti u naučnom kontekstu. Upravo kroz spajanje igara i istraživanja, Hasabis je počeo da oblikuje viziju veštačke inteligencije kao alata za razumevanje samog procesa mišljenja.
Osnivanje kompanije DeepMind i polazna tačka cele priče
Godine 2010. on, zajedno sa saradnicima sa Kembridža, osniva DeepMind, što u filmu predstavlja polaznu tačku čitave priče. Prvi veliki prodor usledio je 2016. godine sa projektom AlphaGo, kada je računarski program pobedio svetskog šampiona Li Sedola u drevnoj japanskoj igri go – događaju koji je označio prekretnicu u istoriji AI-ja.
Međutim, The Thinking Game jasno pokazuje da je AlphaGo bio samo međukorak. Pravi cilj bio je razvoj mnogo složenijeg sistema – AlphaFold-a. Namera je bila da se stvori AGI sposoban da rešava probleme koje ljudi decenijama nisu uspevali da savladaju. Konkretno, AlphaFold je razvijen kako bi predviđao prostornu strukturu proteina na osnovu njihove hemijske sekvence, problem koji je biologiju mučio više od pedeset godina.
„Najuzbudljivije putovanje na koje su ljudi ikada krenuli“
Hasabis je taj put ka AGI-ju opisao kao „najuzbudljivije putovanje na koje su ljudi ikada krenuli“. Iako je bilo brojnih zastoja i neuspeha, rezultat je na kraju predstavljao naučni proboj ogromnog značaja – alat koji omogućava brzo i precizno razumevanje bioloških procesa, sa potencijalom da doprinese rešavanju ekoloških i medicinskih problema širom sveta. Za ovaj uspeh, Hasabis i dr Džon Džamper dobili su Nobelovu nagradu 2024. godine.
Film povremeno skreće sa naučne priče kako bi ponudio ličniji portret Hasabisa: arhivski snimci iz šahovskih dana, sećanja na godine u industriji igara i akademsko okruženje Kembridža.
Ipak, biografski elementi nikada ne preuzimaju primat. Sniman tokom pet godina, The Thinking Game ostaje pre svega priča o kolektivnom radu, istraživačkoj upornosti i veri u potencijal opšte veštačke inteligencije.
Iako je jasno da Hasabis snažno veruje u AGI kao silu dobra, film ne deluje kao nekritička apologija. On pre nudi relativno iskren uvid u jedan od najvažnijih naučnih poduhvata našeg vremena – poduhvat koji istovremeno budi divljenje, nadu, ali i opravdanu zabrinutost.
