Najlepši spomenar detinjstva i đačkog doba, potvrdiće mnoge generacije, čuvaju se zahvaljujući poučnim, a jednostavnim pričama. One su bile lektire i teme za pisane sastave, pa i likovne radove, a najvažnije je to što su upamćene kao životne lekcije. Među njima su svakako i ona topla dela koja im je ostavio u amanet čuveni srpski pisac, Branko Ćopić.
Izložba u Pedagoškom muzeju
U želji da na početku školske godine podsete učenike na značaj i deci i odraslima dragog pisca, u Pedagoškom muzeju u Uzun Mirkovoj ulici je otvorena izložba „Stvaralaštvo Branka Ćopića”. Autor postavke je Tijana Ignjatović, pedagog i kustos u ovom muzeju. Ona je na devet panoa, koristeći dokumentarnu muzejsku građu, na originalan način izabrala i prikazala deo ogromnog Ćopićevog opusa.
Pisac osmeha i optimizma
– Kritičari smatraju da je Branko Ćopić, pesnik i pripovedač osmeha, optimizma i fine, gotovo filigranske povezanosti nostalgije za detinjstvom i deteta u čoveku – kazao je na otvaranju izložbe Slobodan Vuksanović, direktor Pedagoškog muzeja.
On je napomenuo da je kustoskinja Ignjatović sa velikom posvećenošću prišla ovom poslu koji nije bio lak jer je trebalo izdvojiti bolje od najboljeg i prilagoditi tako da bude prijemčivo deci, ali i odraslima.
– I pošto se mnogi autori poistovećuju sa onima o kojim pišu ili stvaraju, siguran sam da je i autorka ove postavke, naša kustoskinja, iznedrila najbolje iz sebe povezujući se sa Ćopićem koji je znao da razume i prepozna tanane duše i ono najbolje u čoveku – ocenio je Vuksanović, koji je bio idejni tvorac ove izložbe.
Branko Ćopić – život i počeci
Akademik i književnik Branko Ćopić rođen je 1. januara 1915. godine u selu Hašani kod Bosanske Krupe. Odrastao je u zemljoradničkoj porodici. Rano je ostao bez oca. Veliki uticaj na njega imali su deda i stric. Njihove priče bile su plodonosno seme koje je budilo maštu i otkrivalo jedan potpuno novi svet obojen rečima.
Tokom osnovne škole zavoleo je knjigu, a ta ljubav prema pričama ostala je glavna nit Brankovog života. Svoje prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu „Venac” 1928. godine. Ovo je deo iz biografije koji se predočava publici.
Detinjstvo kao večita inspiracija
Autorka dodaje da je izložba bazirana na književnom stvaralaštvu za decu i to na periodu detinjstva koji je i najosetljiviji.
– Mi iz te slike detinjstva izrastamo u osobe i povezujemo se sa zajednicom i kolektivom. Ovo je prilika da se deca uvode u jedan novi svet, jer ona sada odrastaju uz savremene tehnologije, a odrasli vrate malo u detinjstvo. Jer Ćopić je pisao doživljaje iz ličnog iskustva, to su svojevrsne žive slike koje i dalje intrigiraju maštu – istakla je autorka.
Ona smatra da je značajno i što u Ćopićevim delima, koja su u svim vremenima aktuelna, ima i elemenata zdravog humora koji je i dalje na visokom nivou.
Dečja kreativnost u službi sećanja
U realizaciji izložbe kustoskinji je pomoglo desetak dece. Ona su crtala omiljene ili glavne likove iz Ćopićevih dela „Bašta sljezove boje”, „Doživljaji mačka Toše”, „Magareće godine”, „Orlovi rano lete”, „Deda Trišin mlin”…
Najveći akcenat je, kako poručuje Ignjatovićeva, na porukama koje Ćopić prenosi deci i na tim likovima koji su stvarani i dečji su. Ćopićeva dela, što je, kako kaže autorka, važno, koriste se u nastavnom planu i programu u osnovnim i srednjim školama.
Između mašte i stvarnosti
– Ćopić je smatrao da svako od nas kroz ovaj svet ide malo zanesen. To je nešto između mašte i stvarnosti. I ideja mašte, kroz koju je on gledao stvarnost nekim drugim očima, može i sada da se primeni – uverava autorka.
Školski ambijent i duh vremena
Na postavci se do 5. oktobra uz panoe mogu videti dečji crteži, ručni radovi, globusi. Školski pribor, đačka klupa… Poželjno je da, uz individualne posete, ovde dolaze i grupe đaka sa nastavnicima i učiteljima kako bi bolje oživeli jedno vreme u kome je živeo i radio Branko Ćopić, a tiče se dečjeg sveta.
Podsećamo i da mnoge škole u našoj zemlji i Republici Srpskoj nose ime velikog Branka Ćopića.
