Pakao je odsustvo Ljubavi, samim tim i odsustvo Hrista, Boga, odsustvo svecele Sv. Trojice, jer Bog jeste po suštini Ljubav, jer obitava i postoji od Večnosti u nesebičnoj trojedinoj zajednici Oca, Sina i Svetoga Duha. Dakle, ko nema Ljubavi, nema Hrista, a ljubav je davanje, nesebičnost, čovekoljublje, briga za bližnje, nesebični, svežrtveni, život za onog drugog u zajednici, porodici.
Da bismo imali ljubavi, potrebno je da se neprestano napajamo Hristom, da se pričešćujemo, sjedinjujemo sa Njim na Božanstvenoj Liturgiji, da punimo neprestano baterije našeg „mobilnog telefona“ u srcu koji se prazni neprestano. Gospod je tako učinio da bismo bili neprestano gladni Njega, gladni Boga, gladni Ljubavi. Ljubav Hristova je nepresušna i Ljubav Njegova ne može da presuši. Ako nekom ljubav presuši, tada on nije u Ljubavi i nije stekao pravu Hristovu Ljubav.
Ceo univerzum je stvoren Ljubavlju i cela tvorevina živi Ljubavlju, Hristom, tako da se od Ljubavi, vidimo, ipak živi. Gospod nas hrani Duhom Svetim koji je Ljubav za svako dobro delo, za svaku nesebičnu usrdnu molitvu, za svaku nesebičnost, svaku dobru misao, za svaki nesebični milosrdni akt.
Ljubav utihnjuje u nama samo onda kada se okrećemo duhu tame i egoizma, samoljublja, koristoljublja, kada sve činimo i radimo da bismo nahranili svoj ego, svoju samoživost, onog lažnog „boga“ u nama, odnosno satanu koji je izumitelj egoizma i samoživosti. Kada se okrećemo samoživosti, okrećemo se tami, paklu, samom palom angelu Denicielu, kako nam kaže predanje Crkve.
Hristos živi u zajednici i Ljubav postoji samo u zajednici, u davanju, nesebičnom nošenju Krsta za bližnje, a za to nam je potreban Hristos, Onaj koji Ljubavlju napaja sav univerzum i kojim se svaki atom i molekul i sva tvorevina u kosmosu hrani, kojim se i sve planete i zvezde pokreću u savršenom poretku. Gospod je u neprestanoj brizi za svima nama i nema šta ne bi učinio za nas, sve nam je dao i sve je stvoreno zbog nas.
Ljubav = Altruizam = Hristos = Sveto Pričešće = Carstvo Nebesko.
Egoizam = samoživost = satana = pakao.
Maran Ata, dođi Gospode i spasi univerzum, a već si tu.
