Dok se trgovci žale i ukidaju akcije zbog odluke Vlade Srbije da im ograniči marže, predsednik Srbije odgovara da ga to ne brine, a i dalje je nejasno imaju li mere pozitivan efekat po građane. Reč dana postala je „marža“, poput simbola za profit trgovinskih lanaca. Šta je zapravo marža?
U trgovini, marža je razlika između cene po kojoj je trgovac nabavio robu (nabavna cena) i cene po kojoj je prodaje kupcu (prodajna cena).
Ali ova razlika nije čist profit trgovca, jer iz te razlike trgovac mora da podmiri svoje troškove poslovanja – plate radnicima, transport, zakup, porez i slično.
Ovo se zove i bruto marža, a tek kad se odbiju svi troškovi dobije se čista profitna stopa – neto marža.
Od početka septembra počela je da se primenjuje odluka Vlade Srbije o ograničavanju trgovačke marže na 20 odsto za 23 grupe proizvoda.
Državni vrh je zauzeo stav da su cene u prodavnicama visoke zbog samih trgovaca, što oni negiraju. A pre dve godine sprovedena su i istraživanja čiji je cilj bio da se ispita visina trgovinskih marži i njihov efekat na cene.
Šta kažu istraživanja
Te 2023. godine, kada se videlo da je inflacija u Srbiji dugotrajnija nego u Evropi i regionu, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković iznela je podatak da su trgovinske marže neopravdano rasle.
Stručnjaci NBS analizirali su finansijske izveštaje pet najvećih trgovinskih lanaca, koje nisu imenovali, i utvrdili da su trgovačke marže u 2022. povećane za 36,6 odsto u odnosu na 2019. godinu.
NBS je objavila da je većina od devet najvećih maloprodajnih lanaca povećala maržu u 2022. godini u odnosu na godinu dana pre toga, piše Nova ekonomija.
Trgovci su tada tvrdili da je neto profitna stopa maloprodaje svega 2,8 odsto, kao i da su imali rast troškova poslovanja, među kojima su plate, održavanje, električna energija i slično.
Prema podacima NBS, neto profitna marža u 2022. godini jeste iznosila 2,8 odsto, ali je prethodne godine bila 1,8 odsto, što pokazuje rast. Takođe, u NBS su rekli da je rast troškova poslovanja trgovaca neutralisan padom nematerijalnih troškova i amortizacije.
Iste godine, za potrebe Vlade Srbije, Republički zavod za statistiku je sproveo Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i Istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije od 1. juna do 1. novembra 2023. godine.
Definisana je lista od 31 osnovnog prehrambenog proizvoda, podeljena u osam grupa: Povrće, Hleb i žitarice, Ulja i masti, Sveže meso, Mleko, sir i jaja, Fermentisani mlečni proizvodi, Riba i Kafa i šećer.
Za svaki proizvod su prikupljeni podaci o prihodu od prodaje robe, nabavnoj vrednosti prodate robe i realizovanoj marži.
Istraživanje je pokazalo da je prosečna stopa bruto marže za sve posmatrane subjekte u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila 14,9 odsto.
Dvadeset najvećih trgovinskih lanaca („Vodećih 20“) imalo je udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto. Najveća tri imala su udeo od 48,9 odsto, prema istraživanju RZS.
Prosečna stopa bruto marže za sve proizvode kod „Vodećih 20“ iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto.
U grupi preostalih trgovina, prosečna marža bila je nešto viša – 16,9 odsto.
S obzirom da unutar grupe „Vodećih 20“ nisu zabeležene značajne razlike u prosečnim maloprodajnim cenama posmatranih proizvoda, više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako sa domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije, zaključio je RZS.
„Istovremeno, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda (visoke cene inputa u proizvodnji i niska ekonomija obima)“, navodi se u istraživanju.
Šta kažu trgovci
Od trgovačkih lanaca, o merama Vlade do sada se oglasio Delez, koji u Srbiji upravlja Maksi supermarketima.
Ova kompanija saopštila je da je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto.
„Dakle, od svakih 100 dinara potrošenih u našim prodavnicama, 4,40 dinara ostaje kao profit kompanije nakon što se pokriju svi troškovi – od dobavljača i zarada zaposlenih, do poreza, zakupa i ostalih izdataka“, saopštio je Delez.
Kao „krivca“ za visoke cene hrane označili su inflaciju, čiji je uticaj „očigledan“, prema saopštenju Deleza.
Iz ove firme navode da ograničene marže na 20 odsto imaju negativan uticaj na njihovo poslovanje i da će zahtevati „značajna prilagođavanja“ za kompaniju i pažljivu analizu svih operativnih aspekata koji uključuju dobavljače, logistiku, radna mesta i investicije.
„Ostajemo otvoreni za razgovore sa Vladom i drugim relevantnim akterima kako bismo zajednički došli do rešenja koja mogu doprineti smanjenju inflacije, uz očuvanje zdravog i održivog tržišnog okruženja“, navodi se u saopštenju.
Iz saopštenja je očito da trgovci ne smatraju da imaju previsoke profitne stope. Ipak, pitanje je da li građani dele ovu perspektivu, kada se pogledaju podaci o prihodima velikih lanaca.
Tako je na primer Delez u 2024. godini od prodaje robe u Srbiji prihodovao 165,5 milijardi dinara, a kada se odbiju svi troškovi, neto profit preduzeća iznosio je 7,4 milijarde, ili 63,4 miliona evra.
