Prema definiciji MMF-a, međunarodne rezervne valute (reserve currency) su valute koje se koriste za međunarodna plaćanja i koje se široko trguju na globalnim deviznim tržištima, predstavljajući više od 80 odsto od ukupnih deviznih transakcija na globalnom nivou. Ova popularnost može se pripisati valutama koje emituju pouzdane države, koje mogu trgovati s gotovo svakom drugom državom. Takve valute su američki dolar, evro, kanadski dolar, australijski dolar, britanska funta, švajcarski franak, japanski jen i novije kineski juan.
U Breton Vudsu je 1944. godine dogovoreno da će američki dolar biti glavna svetska rezervna valuta. Amerika, kao najveća sila, uspela je tada da proturi svoj predlog i da dolar postane glavna rezervna valuta, koja je na tom pijedestalu ostala do današnjih dana.
Tada je uspostavljen tzv. bretonvudski monetarni sistem, koji je služio za određivanje vrednosti nacionalnih valuta. Do kraja šezdesetih godina prošlog veka, SAD nisu imale dovoljno zlata da podrže dolar u opticaju van zemlje, što je stvorilo strahove da će američke zlatne rezerve presušiti. Nakon neuspelog pokušaja da spase sistem, tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson suspendovao je konvertibilnost dolara u zlato 1971, okončavajući bretonvudski sistem fiksnih deviznih kurseva.
Od suspenzije konvertibilnosti papirne američke valute u plemeniti metal, američki dolar je de fakto „fiat novac”. Fiat novac (ili fiat valuta) je novac koji pokriće svoje vrednosti nema ni u kakvom konkretnom dobru poput zlata ili srebra, već mu vrednost daje garancija institucije koja ga izdaje. To znači da fiat novac nema nikakvu upotrebnu vrednost, osim vrednosti papira na kojem je odštampan ili metala koji su korišćeni za kovanje kovanica. Pojednostavljeno rečeno, fiat novac „vredi zato što centralna banka i država kažu da vredi”. Sve današnje svetske valute spadaju u fiat novac.
Decenijama je američki dolar uživao nenadmašnu dominaciju kao vodeća svetska rezervna valuta i pored kraha bretonvudskog monetarnog sistema, kada je ukinuto pokriće dolara u zlatu. Zbog svog statusa najšire korišćene valute za konverziju i upotrebe kao referentne vrednosti na deviznom tržištu, skoro sve centralne banke širom sveta drže dolare.
Posle sloma relativno stabilnog bretonvudskog sistema, koji je imao utvrđena „pravila ponašanja” i mehanizme funkcionisanja, svet se našao u permanentnoj valutnoj i finansijskoj krizi manjeg i većeg intenziteta. Prekompozicija svetskog monetarnog poretka naročito je prisutna poslednjih godina i sa izbijanjem rata u Ukrajini, kada u procesu dedolarizacije dolazi do postepenog smanjenja značaja američkog dolara kao jedine glavne svetske rezervne valute.
Zemlje BRIKS-a imaju mnoštvo razloga da uspostave novu valutu, uključujući nedavne globalne finansijske izazove i agresivnu spoljnu politiku SAD. Međutim, uvođenje BRIKS valute zahtevalo bi višegodišnje pripreme, osnivanje nove centralne banke i sporazum između heterogenih zemalja bloka o postepenom ukidanju sopstvenih suverenih valuta. Iako nije sigurno da li će i kada do stvaranja rezervne valute BRIKS-a doći, njena pojava verovatno bi imala značajne implikacije na globalnu ekonomiju i potencijalno bi dovela u pitanje, odnosno smanjila dominaciju američkog dolara kao primarne valute.
Jednog dana „banka novog doba” mogao bi da bude bitkoin, jer se u suštini zasniva na Kejnsovoj ideji o decentralizovanom stvaranju novčane mase (ili valute) koju ne kontroliše nijedna zemlja na svetu. Ali pošto bitkoin trenutno čini samo oko 0,2 odsto svetske trgovine koja se obavlja preko interneta, njegov put do pozicije svetske rezervne valute prilično je dug i neizvestan.
Dolar je rezervna valuta mnogih zemalja i najčešće se koristi u međunarodnoj trgovini i međunarodnim transakcijama. Mnoge zemlje upravljaju svojim deviznim kursevima dozvoljavajući im da fluktuiraju u određenom rasponu ili vezujući svoje valute za drugu valutu, kao što je dolar. Pored toga što je glavna svetska rezervna valuta, dolar je ključno sredstvo razmene u trgovini glavnim robama.
Zbog toga, SAD imaju određene prednosti, kao što su lakše pozajmljivanje novca u inostranstvu i nametanje finansijskih sankcija. Na dolar se odnosi 43 odsto svih plaćanja u SVIFT sistemu, dolar se koristi u devet od deset deviznih transakcija i u skoro polovini svetske robne trgovine, a američka valuta čini danas 59 odsto ukupnih deviznih rezervi centralnih banaka, što je za oko deset odsto manje nego pre desetak godina. U međuvremenu, udeo evra ostaje ispod jedne petine. Iako SAD čine četvrtinu globalnog BDP-a, 54 odsto svetskog izvoza denominovano je u dolarima u 2023. Oko 60 odsto svih bankarskih depozita je u dolarima, dok je skoro 70 odsto međunarodnih obveznica kotirano u američkoj valuti.
Ta pozicija omogućava Americi da finansira budžetski deficit od gotovo dve hiljade milijardi dolara, kroz prodaju trezorskih zapisa stranim investitorima. Uloga američkog dolara kao glavne svetske rezervne valute i dalje je neupitna, ali rastuća geopolitička konkurencija ubrzava pomeranja ka viševalutnom poretku. Dolar bi tako zadržao vodeću ulogu, ali uz značajniju konkurenciju evra, juana i drugih valuta.
Postoji mogućnost da će se dominacija dolara završiti. Naime, mnoge zemlje u razvoju pokušavaju da trguju bez korišćenja dolara u procesu dedolarizacije. Ovo je postalo očigledno nakon ruske operacije u Ukrajini i pandemije virusa korona.
Centralna uloga dolara u globalnom platnom sistemu povećala je moć američkih finansijskih sankcija. To znači da skoro svaka transakcija u dolarima širom sveta može biti predmet američkih sankcija. Ova mogućnost je takođe korišćena za sankcionisanje Rusije zbog rata u Ukrajini. Međutim, agresivna upotreba sankcija mogla bi da ugrozi hegemoniju dolara, a pad američkog udela u globalnoj ekonomiji i rast drugih valuta umanjio je američku prednost.
Kako je američki dolar dominirao globalnim finansijskim sistemom tako dugo? Kenet Rogof, profesor ekonomije sa Harvarda, pokušava da odgovori na ovo pitanje u najnovijoj knjizi „Naš dolar, vaš problem”. Rogof upoređuje performanse dolara posle Drugog svetskog rata s drugim glavnim valutama. Dok sovjetska rublja nikada nije bila ozbiljan konkurent dolaru, japanski jen je u jednom trenutku bio. Rogof tvrdi da je podjednako verovatno da će dolar pobediti i novije rivale. Evro, druga vodeća rezervna valuta na svetu, uglavnom se koristi za trgovinu između evropskih zemalja. Kina se u međuvremenu suočava s mnogim preprekama u svom pokušaju da ospori nadmoć dolara pomoću juana. Dolar ostaje centralan za globalnu ekonomiju, uprkos potrazi za alternativama i nedavnom usponu kriptovaluta i digitalnih valuta centralnih banaka. Digitalni dolar lako bi zasenio druge digitalne valute zbog statusa dolara kao vodeće valute, u kombinaciji s tehnološkim liderstvom SAD, tvrdi ovaj autor. Knjiga „Naš dolar, vaš problem” je vodič za kreatore politike koji se snalaze u trenutnim globalnim finansijskim izazovima. Pruža nijansirano ispitivanje geopolitičkih i ekonomskih implikacija u svetu usmerenom na dolar i daje doprinos novijoj literaturi o dominaciji ove valute.
Supremacija dolara, kako je Valeri Žiskar d’Esten, tadašnji francuski ministar finansija, primetio šezdesetih godina 20. veka, daje mu prekomernu privilegiju. Francuski političari su verovali da globalna potražnja za dolarima obezbeđuje jeftino finansiranje američkih investicija u inostranstvu. Pod ovim se misli na sposobnost SAD da prodaju državni dug po nižim kamatnim stopama i decenijama imaju velike deficite tekućeg računa, a da pritom ne ugroze svoju međunarodnu investicionu poziciju. Vremenom je američka trgovina imala održivi deficit, delimično podržan globalnom potražnjom za dolarima. Ova potražnja je takođe značila da Amerika može da prodaje svoje akcije po nižim cenama. Potražnja za njima značila je da nije morala da plaća visoke kamatne stope da bi privukla kupce i pomogla joj je da smanji troškove svog značajnog spoljnog duga. Ali neispunjavanje obaveza koje dolaze s ovom privilegijom moglo bi da potkopa dominaciju dolara.
Iako vrednost dolara pada, analitičari ne veruju da je u neposrednoj opasnosti da izgubi svoj globalni status, jer „trenutno ne postoji ozbiljna alternativa dolaru”. Međutim, sve više globalnih investitora preispituje svoju izloženost američkoj valuti i nastoji da diverzifikuje svoje portfolije. Znači, ulagači širom sveta revidiraju svoj odnos prema dolaru, nekadašnjoj sigurnoj luci globalnih finansija. Veliki institucionalni investitori – od penzionih fondova do centralnih banaka – sve više izražavaju nameru da smanje prisustvo dolara i američke imovine, postavljajući pitanje da li dolar još pruža istu zaštitu od tržišnih turbulencija kao nekada.
Treba, ipak, reći da za razliku od zlata koje je otelotvorenje vrednosti, današnji „papirni dolari” nemaju suštinsku vrednost. Oni mogu da funkcionišu kao svetski novac, olakšavajući trgovinu, investicije, kredite i delujući kao skladište vrednosti u meri u kojoj su podržani ekonomskom moći američke države i njenog finansijskog sistema.
