Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič preuzima portfelj koji, po prvi put nakon decenija, uključuje ne samo trgovinu, već i ekonomsku bezbednost kao ključnu komponentu. Ova promena šalje jasnu poruku, piše Klaudija Šmuker.
Dr Klaudija Šmuker je šefica Centra za geoekonomiju pri Nemačkom savetu za međunarodne odnose (DGAP).
Globalna partnerstva ili protekcionizam?
Poruka je jasna – trgovinska politika EU se udaljava od tradicionalnog fokusa na otvaranje tržišta i jačanje globalnih partnerstava, ka protekcionističkom pristupu zasnovanom na trgovinskim odbrambenim instrumentima i otpornosti.
Iako mere ekonomske bezbednosti mogu delovati kao razborit korak u današnjem nestabilnom geopolitičkom okruženju, snažan fokus na zaštitu mogao bi da ima suprotan efekat – dugoročno ugrozivši globalnu konkurentnost Evrope.
Zastoj u razvoju partnerstva u evropskoj trgovinskoj politici
U protekle četiri godine, aspekt partnerstva u evropskoj trgovinskoj politici bio je zapostavljen u trijadi „promovisati, zaštititi i partnerisati“. Suočena sa rastućom globalnom neizvesnošću i sve većim tenzijama između SAD i Kine, EU je uvela različite mere sa ciljem da izjednači uslove i ojača svoju ekonomsku sigurnost.
Među njima su International Procurement Instrument (avgust 2022), Foreign Subsidies Regulation (jul 2023) i Anti-Coercion Instrument (decembar 2023).
Nova bela knjiga EU i ekonomska bezbednost
Najnovije, u januaru 2024, EU je objavila belu knjigu o ekonomskoj bezbednosti koja predlaže strožije kontrole stranih direktnih investicija i izvoznih kontrola. Implementacija i proširenje predloženih mera verovatno će definisati Šefčovičev mandat kao komesara za trgovinu.
Nedostaci fokusa samo na „zaštitu“
Međutim, ovaj uski fokus na „zaštitu“ je pogrešan. U eri obeleženoj „razdvajanjem“ od Rusije i „smanjenjem rizika“ od Kine, EU ne može sebi priuštiti povlačenje iza zidova ekonomske zaštite. Umesto toga, treba da se snažnije zalaže za veće otvaranje trgovine i robusnija globalna partnerstva.
Trgovina kao ključ za konkurentnost i međunarodne odnose EU
Trgovina nije samo sredstvo za jačanje konkurentnosti i stvaranje radnih mesta, već je i najvažniji stub odnosa EU sa trećim zemljama. Zbog toga, EU mora ponovo aktivno da teži sklapanju sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA) sa pouzdanim partnerima.
Ključni izazovi u pregovorima o slobodnoj trgovini
Nažalost, trenutni pregovori o FTA beleže mali napredak. Pored nedavnih uspeha sa Novim Zelandom i Čileom, pregovori sa velikim tržištima u razvoju – poput Mercosur-a (Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj), Indije i Indonezije – uglavnom su zastali. I osim mogućeg izuzetka u vezi sa Mercosur-om, nema nagoveštaja skorih proboja.
U današnjem geopolitičkom kontekstu, ovi sporazumi su važniji nego ikad – ne samo zbog pristupa tržištima, već i iz geopolitičkih razloga, kako bi se sprečilo da Kina monopolizuje te odnose.
Unutrašnji faktori koji usporavaju pregovore
Prepreke koje ometaju ove dogovore su brojne, ali su takođe vezane za unutrašnju dinamiku EU. Zaštitnički stav država članica kao što je Francuska, nedostatak dovoljne političke podrške Nemačke i previše rigidan pristup trgovinskim pregovorima predstavljaju značajne faktore.
Sporovi oko EU regulacija o održivosti
U međuvremenu, stroga primena EU regulacija o održivosti, kao što su Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) i Deforestation Regulation, dodatno komplikuju odnose sa potencijalnim partnerima, koji ove mere smatraju jednostranim i neuravnoteženim.
Da bi pregovarala na ravnopravnoj osnovi, EU mora da uzme u obzir razvojne brige svojih partnera u Globalnom jugu i prati uvođenje svojih mera održivosti kroz obimnu komunikaciju i podršku za izgradnju kapaciteta.
Potreba za fleksibilnijim pristupom trgovinskoj strategiji
Trgovinska strategija EU ne sme biti ograničena na ove ambiciozne i velike trgovinske sporazume: potreban je i fleksibilniji, pragmatičan pristup, a blok bi trebalo da razmotri manje, ciljane sporazume koji mogu unaprediti pristup tržištima i produbiti partnerstva.
Alternativne mogućnosti: MRA i sektorski sporazumi
Neki potencijalni putevi uključuju takozvane sporazume o međusobnom priznavanju (MRA), koji bi, ukidanjem necarinskih barijera kao što su standardi i zahtevi za sertifikaciju i fokusiranjem na poboljšanje tržišne interoperabilnosti, mogli biti idealni za partnere poput SAD, koje su i dalje nespremne za potpune FTA pregovore.
Sektorski sporazumi i digitalna trgovina
Druga opcija bili bi sektorski sporazumi, koji mogu olakšati veliki deo trgovine izvan tradicionalnih FTA i mogu biti posebno korisni za brzorastuće oblasti poput digitalne trgovine. Nedavni primer je digitalni trgovinski sporazum EU sa Singapurom, finalizovan u julu 2024. Sličan sporazum sa Južnom Korejom je još uvek u fazi čekanja.
Koordinacija između trgovinske i razvojne politike
Treći pravac jeste bolja koordinacija između trgovinskih i razvojnih politika: EU bi trebalo da koristi razvojne inicijative – poput onih finansiranih kroz program Global Gateway – kako bi bolje integrisala zemlje u razvoju u globalne lance vrednosti, promovisala diverzifikaciju i ojačala globalnu trgovinu.
Ovo će zahtevati mnogo bolju koordinaciju između Evropske komisije i država članica, kao i unutar samih država članica. Ovo posebno važi za Nemačku.
Nužnost redefinisanja pristupa u trgovinskoj politici EU
Ukratko, Evropska komisija mora da preispita svoj pristup trgovini. Šefčovičev portfelj može signalizirati pomak ka ekonomskoj sigurnosti, ali EU ne sme izgubiti iz vida širu sliku.
Fokusiranje samo na zaštitu i sigurnost bez negovanja mogućnosti za otvorenost tržišta i partnerstva moglo bi biti opasan put. EU mora iskoristiti svoju trgovinsku moć kako bi gradila saveze ne samo sa tradicionalnim partnerima poput SAD ili država G7, već i sa zemljama širom Globalnog juga. Nova komisija mora prigrliti proaktivnu i inovativnu trgovinsku strategiju kako bi ostala relevantna i oblikovala globalnu trgovinsku agendu.
Potreba za povratkom osnovama trgovinske politike
Ako Evropa želi da ostane ispred u konkurentnom i fragmentiranom globalnom okruženju, vreme je da se vrati osnovama: otvorenost trgovine, globalna partnerstva i na pravilima zasnovani trgovinski sporazumi. Sve manje od toga rizikuje da EU bude potisnuta sa pozicije globalnog trgovinskog aktera.
