Da bi se uredilo tržište i kamatne stope na kredite, Narodna banka Srbije smatra da je potrebna trajna sistemska mera, pa se zato menjaju dva zakona. Profesor Nikola Stakić rekao je za Internet portal RTS-a da će se, posle usvajanja izmena, za postojeće dužnike faktički definisati administrativna fiksna kamatna stopa od 5 odsto na stambene kredite, i to do kraja 2026. Upitan postoji li dobar kredit, Stakić podseća na poslovicu da je „dug zao drug“.
Narodna banka Srbije menja dva važna zakona kojima se reguliše poslovanje bankarskog sektora i, po svemu sudeći, zateže odnos sa bankama.
Klijenti iščekuju prvi zakon koji garantuje zaštitu korisnika. Drugi zakon se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka.
Nominalne kamate na stambene kredite ne bi smele da budu više od 5,44 odsto, a mogle bi do kraja 2026. godine da budu ograničene na pet odsto. Propisi su predloženi, stavljeni na javnu raspravu i pod lupu stručnjaka. Jedan od njih je i profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić, koji je za Internet portal RTS-a objasnio šta znači najavljeno plafoniranje kamatnih stopa, ali i da li će klijenti koji su već uzeli kredit imati mirniji san, a za one koji su ga sanjali može li postati realnija java.
Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji bi od jeseni trebalo da se nađe pred poslanicima, biće uvedene ograničene kamate na kredite. Koja je po Vašem mišljenju osnovna ideja izmena ovih zakona i znači li to da više nema „zelenaških“ kamata?
NBS, u skladu sa preovlađujućim evropskim direktivama iz ove oblasti, nastoji da pojača prudencionu funkciju i utiče na ostvarivanje jednog od osnovnih ciljeva koji se odnosi na jačanje i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. To se, pre svega, ogleda u odnosu prema stanovništvu, kako bi se preventivno delovalo na eventualno ponovna i nagla pooštravanja monetarnih uslova, kojima smo svedočili u prethodne dve godine.
U tako nepovoljnim uslovima po dužnike, navedene mere bi došle do punog izražaja.
Kada je reč o visini kamata, tu zaista možemo reći da su nivoi bili previsoki za bankarske proizvode, kao što su dozvoljeni i nedozvoljeni minusi.
Kreditne kartice i (ne)dozvoljeni minusi
Maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila bi 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog 28,41 odsto.
Kada je reč, na primer, o kreditnim karticama, i mnogo razvijenije države imaju prosečne kamatne stope između 15 i 20 odsto, tako da tu nema osnova da bismo ih okarakterisali kao „zelenaške“.
S druge strane, najveći obim kreditiranja odnosi se na gotovinske i stambene kredite, i tu će efekti ovih mera biti različiti.
Šta zapravo znači plafoniranje visine kamatnih stopa, ostajemo li u domenu planske ili tržišne ekonomije, ako se nešto oraničava?
Ovakve mere imaju uporednu praksu u više zemalja EU i svakako da postoji prizvuk prevelikog uplitanja države u ekonomske tokove.
S druge strane, i tipične zemlje neoliberalne doktrine imale su mnogo puta u prethodnih 15 godina vrlo rigidne administrativne mere, dovodeći do zaključaka da potpuna tržišna ekonomija predstavlja pre utopijski koncept nego činjenično stanje.
Iako u našoj javnosti često provejava termin „plafoniranje“ treba da znamo da ovde u najvećoj meri dolazi do uspostavljanja nove metodologije obračuna kamatnih stopa, koja se bazira na određenim referentnim vrednostima (kao što su zatezne kamate ili prosečno ponderisane kamatne stope) koje predstavljaju promenljivu kategoriju, tako da pravog plafoniranja i nema, osim u posebnom slučaju koji se odnosi na stambene kredite.
Prilikom odobravanja novih stambenih kredita, nominalna kamatna stopa ne sme da bude veća od 5,44 odsto, a najveća efektivna 7,75 odsto – objasnite čitaocima šta znače ove klauzule i šta se bitno menja za stambene kredite?
Visina od 5,44 odsto je pod aktuelnim uslovima, koji se odnose na uvećanje prosečno ponderisane kamatne stope, uvećane za 20 odsto.
Pod pretpostavkom daljeg monetarnog relaksiranja i snižavanja referentnih kamatnih stopa, vrednosti mogu biti i niže. Isto važi i za ukupnu cenu kredita koja se ogleda u efektivnoj kamatnoj stopi, koja se takođe definiše na bazi repernih vrednosti promenljivog tipa.
Ono što se menja za stambene kredite je što će se faktički za postojeće dužnike definisati administrativna fiksna stopa od 5 odsto, i to do kraja 2026. godine.
Umesto da se naglo prilagode tržišnim uslovima, od trenutnih 4,08 odsto definisanih moratorijumom, NBS je procenila da je neophodno fazno prilagođavanje u funkciji očuvanja životnog standarda.
Šta ako dođe do pada kamatnih stopa na tržištu, znači li to da je ovih 5,44 odsto trajna ili privremena kalkukacija?
Ukoliko dođe do pada kamatnih stopa na tržištu, što i jeste realističan scenario, smanjivaće se i te vrednosti koje su privremenog karaktera.
Prvi sledeći obračun videćemo 1. decembra, kada NBS objavi nove maksimalne vrednosti kamatnih stopa na kredite građanima.
Ideja države je da se dodatno podstakne tražnja za kreditima, s obzirom na to da je u padu proteklih godinu i po dana – može li to da se postigne?
To može imati tzv. signalizirajući efekat po kojem NBS predočava potencijalnim dužnicima na koje bi to vrednosti mogli da računaju u predstojećem periodu, prilikom svog ličnog budžetiranja i donošenja odluke o zaduživanju.
Tražnja za kreditima je rasla, kako za gotovinskim, tako i stambenim kreditima, s tim što su gotovinski krediti zabeležili blizu dvocifrene stopa rasta, dok su stambeni krediti porasli manje od 3 odsto, sa sporijim rastom usled veće neizvesnosti i visokih cena nekretnina, imajući u vidu njihov dugoročni karakter.
Na primeru od 80.000 evra kredita, sa periodom otplate od 30 godina, objasnite koliko bi bila manja rata kredita, prema novim propisima. Mogu li dužnici konačno da odahnu ili postoji jedno „ali“?
Nakon donošenja zakona i početka njegove primene, ukoliko bi se građanin odlučio da uzme stambeni kredit po stopi od 5,44 odsto, to bi u ovom trenutku bilo niže za otprilike 1 odsto od preovlađujućih tržišnih uslova, pretpostavljajući da bi promenljiva kamatna stopa ponuđena od strane banke bila 3M euribor + 3 odsto bankarska marža (3M – tromesečni euribor u ovom trenutku iznosi 3,40 odsto).
Primenjeno na navedene elemente, razlika u mesečnoj rati bila bi 50 evra (500 evra u slučaju tržišnih uslova naspram 450 evra sa stopom od 5,44 odsto). Razlike bi bile i manje ukoliko bi ročnost kredita bila kraća, jer bi sveukupna kamata koja se plaća banci (u oba slučaja) bila manja.
Mišljenja sam da ovakva kalkulacija neće biti presudan faktor u donošenju odluka o zaduživanju.
Za postojeće dužnike, mislim da je značajan procenat imalo veoma dug period „predaha“ kada je euribor bio na nuli ili, čak, i u negativnoj teritoriji. To je trajalo bezmalo jednu deceniju i malo je verovatno da će se takav scenario ponoviti.
Da li predlogom izmena zakona država na neki način pokušava da ograniči dalje bogaćenje banaka, nagoveštava li se zatezanje politike NBS prema komercijalnim bankama?
Nisam u potpunosti siguran da će to proizvesti takav efekat. I kada je uveden moratorijum od strane NBS, takva mera je koštala bankarski sektor preko 130 miliona evra, a on je istovremeno ostvario rekordne profite. U ovoj godini očekujemo novo pomeranje granica profitabilnosti i to za veoma visoke stope rasta.
Prema polugodišnjim bilansima, banke su uvećale profit u 2024. godini za blizu 35 odsto u odnosu na 2023. Ovde je mnogo akutniji problem ukupan iznos neto prihoda koje banke ostvaruju po osnovu naknada i provizija, koji su reda veličine 30 odsto prihoda koje ostvaruju od svog osnovnog posla – a to je kamatna marža.
Svedoci smo bili narativa svih bankara u eri niskih kamatnih stopa da je neophodno uvesti i povećati određene naknade kako bi ostvarile koliko-toliko prihvatljive stope prinosa.
Sada, kada smo imali period bez presedana u rastu kamatnih stopa, nismo imali pojeftinjenje naknada; šta više, uvedeni su i novi oblici. Čini mi se da tu nedostaje regulatornog i supervizorskog pristupa od strane NBS.
Referentna kamatna stopa smanjena je na 5,75 odsto, šta to znači za korisnike kredita?
To znači prvenstveno pojeftinjenje dinarske aktive, koja će se reflektovati na kredite u domaćoj valuti sa promenljivom kamatnom stopom, ali će takođe uticati i na „drugu stranu medalje“ kada je reč u očekivanim nivoima kamate na štednju, koje su već u značajnijem padu.
Kada govorimo o kreditima, mnogo veći procenat je sa deviznom klauzulom koji su indeksirani u evrima, tako da se u tom kontekstu više prati kretanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke, kao i kretanje euribora na međunarodnom tržištu.
Da li su kamate niže od inflacije idealne za dužnike?
Kamata, kao cena zajmovnog kapitala, obično je viša od stope inflacije, jer su upravo inflaciona očekivanja jedan od sastavnih komponenata njenog „građenja“.
Inflacija uvek pogoduje dužnicima, a „kažnjava“ poverioce ukoliko je dug fiksnog karaktera, jer Vi vraćate unapred definisan iznos, čija je kupovna moć erodirala usled inflacije.
Ako je kamata po kojoj ste se Vi uzajmili fiksna, a primera radi, Vaše zarade se usaglašavaju sa kretanjem rastuće inflacije, onda ćete i posledično manji deo dohotka odvajati za otplatu kredita, što u tom slučaju može biti pozitivan scenario.
Ima li pravog povoljnog trenutka za uzimanje kredita, postoji li dobar kredit?
Poslovica kaže „dug nije dobar drug“, ali savremeni kapitalizam se zasniva na kreditiranju i trošenju većeg iznosa nego što stvaramo kao društvo i pojedinci. Pogledajte samo iznose državnih dugova vodećih zemalja sveta koji premašuju 100 odsto svog BDP-a.
Kada je reč o građanima, nema univerzalnog odgovora na to pitanje jer to zavisi od mnoštvo faktora i svakog pojedinca (ili domaćinstva) ponaosob.
Ako treba da rešite stambeno pitanje, i ako ste mlad bračni par, svakako je bolje upustiti se u to pre nego kasnije, naspram čestog scenarija gde su porodice i više decenija podstanari. Ovako dobijate „krov nad glavom“, veću sigurnost, ali i osećaj zadovoljstva činjenicom da ste stvorili novu, generacijsku vrednost, pa makar ona bila i delom iz kredita.
„Dobar kredit“ je onaj kredit čiji finansijski (i drugi) trošak je niži od koristi koje proizilaze iz istog, kako god Vi odlučili da merite te koristi.
