U 2025. godini cene zlata dosegle su neviđene nivoe, uz rekordno trgovanjem zlatom iznad 3.932 dolara po unci (31.1 grama) od 7. maja – što je porast od više od 83% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj porast, podstaknut rastućim geopolitičkim napetostima i globalnom ekonomskom nesigurnošću, prvi je put podigao vrednost standardne zlatne poluge (400 unci ili 12.4 kg) na iznad milion dolara.
S ratom na Bliskom istoku i rizikom od vojnog sukoba SAD-a i Kine oko Tajvana, analitičari očekuju da će cene zlata ostati povišene. U tom kontekstu, BestBrokers je ispitao potražnju za zlatom središnjih banaka tokom 2024. i početka 2025. koristeći podatke Svetskog veća za zlato kako bi identifikovao najveće kupce i vlasnike.
Pokušaj zaštite od nestabilnosti valute
Izvešće ističe rastuću divergenciju u strategijama rezervi središnjih banaka: manje privrede koncentrišu svoje rezerve zlata kao zaštitu od nestabilnosti valute, dok veća privrede i dalje dominiraju u apsolutnom volumenu. “Cene zlata počele su rasti prošle godine jer su i središnje banke i investitori tražili sigurniju imovinu usred rastućih geopolitičkih napetosti i ekonomske nesigurnosti”, primijeili su iz BestBrokers.
Rast je pomogao da cena zlata do juna premaši 3400 dolara po unci, što ga čini drugom najvećom rezervnom imovinom u svetu, prestigavši evro. Među zemljama s najvećim udelom zlata u državnim rezervama, Bolivija je na vrhu popisa. U decembru 2024. posedovala je 22,5 tona, što je – 96,5% ukupnih rezervi – u vrednosti od 2,73 milijarde dolara (2,37 milijardi evra). “Značajno je da Bolivija nije ni kupovala ni prodavala zlato od 2002.”, navodi se u izvešću.
Venezuela je druga, sa 161,2 tone, što čini 89,9% njenih rezervi ili 16,95 milijardi evra. Portugal, s 382,7 tona, drži 84,7% svojih rezervi u zlatu – procenjenih na 40,24 milijarde evra u aprilu 2025. To odražava dugogodišnju preferenciju za zlato kao stabilno sredstvo pohrane vrednosti.
U apsolutnom iznosu, SAD ostaje dominantan globalni vlasnik s 8.133,5 tona procenjenih na 985,6 milijardi dolara (855,2 milijarde evra). Zlato čini 78,6% ukupnih američkih rezervi. Nemačka sledi s 3.351,1 tonom vrednih 406,1 milijardi dolara (352,4 milijarde evra) – što predstavlja 78% njenih rezervi. Kina, uprkos tome što drži 2.294,5 tona, drži samo 6,8% svojih rezervi u zlatu. One se procenjuju na 278 milijardi dolara (241 milijardu evra), što odražava strategiju koja daje prioritet diversifikaciji u devizama i drugoj imovini.
Različite strategije
“Dok velika privrede drže velike količine zlata, manje zemlje poput Bolivije i Venezuele ističu se po održavanju izrazito visokih udela zlata u svojim rezervama“, rekao je Pol Hofman, glavni analitičar podataka u BestBrokersu. “To obično odražava njihove ekonomske izazove, ograničen pristup stranim valutama i namerne politike koje favoriziraju opipljivu imovinu kao zaštitu od inflacije i devalvacije valute.“
Dražve eurozone, uključujući Evropsku središnju banku, u aprilu su imale 10.765,5 tona, odnosno 67,1% svojih rezervi. Globalne službene zalihe zlata iznosile su 36.274,3 tone, što čini 22,2% svetskih rezervi. U Evropi je Poljska predvodila kupovinu zlata u prvom tromesečju 2025., nabavivši 48,6 tona, što je već premašilo polovicu ukupnog iznosa od 89 tona iz 2024. godine. Ujedinjeno Kraljevstvo, nasuprot tome, poseduje 310,3 tone, odnosno samo 17,3% svojih rezervi u zlatu. Po udelu zlata zauzima 42. mesto u svetu, što naglašava strategiju usmerenu više na finansijsku imovinu i strane valute nego na zlato.
