Pitanje koje odjekuje finansijskim svetom postavio je veteran makro investitor Dan Tapijero, jedan od retkih finansijera stare garde čija je karijera izgrađena na prepoznavanju velikih prekretnica.
„Šta ako hiperbitkoinizacija zaista počinje?“, upitao je Tapijero dok je cena zlata krenula vertikalno, a poverenje u fijat novac počelo da puca po šavovima, prenosi CryptoSlate.
Njegovo pitanje teško je ignorisati kada se pogledaju podaci. Gde god da se okrenete, znaci upućuju na isti zaključak: globalni monetarni sistem, opterećen dugom, inflacijom i političkim nepoverenjem, pokazuje ozbiljne znake slabosti.
Zlatna groznica kao uvertira
Analitičari robnih tržišta ovaj rast nazivaju najagresivnijim skokom cene zlata u novijoj istoriji. Plemeniti metal porastao je za skoro 25% od avgusta, a 17. septembra premašio je vrednost od 4.200 dolara po unci. Ukupna tržišna kapitalizacija zlata ove nedelje premašila je 30 biliona dolara, nadmašivši tehnološke divove poput Majkrosofta i Nvidije.
Ovaj skok podstaknut je geopolitičkom neizvesnošću, rekordnom kupovinom od strane centralnih banaka, kao i oklevanjem američkih Federalnih rezervi koje su najavile ublažavanje monetarne politike nakon prvog smanjenja kamatne stope u devet meseci. Ovakvi parabolični pokreti obično signalizuju paniku – bilo beg u sigurnost, bilo odraz nepoverenja. Ovog puta, čini se da je u pitanju panika monetarne prirode.
Bitkoin prati zlato
Ako zlato ponovo postaje merilo rizika, istorija sugeriše da Bitkoin neće dugo zaostajati. Najveća svetska kriptovaluta, često nazvana „digitalno zlato“, početkom septembra već je dostigla 126.000 dolara. Ali, za razliku od zlatnih poluga, Bitkoin ne služi samo za čuvanje vrednosti – njegova mreža predstavlja monetarnu arhitekturu nezavisnu od sistema kojeg se investitori sve više pribojavaju.
Ponuda Bitkoina nestaje sa berzi
Analitička kompanija Glassnode saopštava da su zalihe Bitkoina na berzama pale na najniži nivo od 2019. godine, sa više od 45.000 BTC-a (vrednosti 4,8 milijardi dolara) povučenih samo u oktobru.
Kada se kovanice povlače sa berzi, obično se premeštaju u „hladna skladišta“, što signalizuje dugoročno poverenje ulagača, a ne kratkoročne špekulacije. Ovde se ne radi o trgovcima koji jure brz profit, već o investitorima koji tiho akumuliraju imovinu, pozicionirajući se za budućnost.
Mreža jača nego ikad
U međuvremenu, rudarska osnova Bitkoina deluje snažnije nego ikad. Prema podacima JPMorgan-a, hashrate mreže kreće se blizu rekordnog nivoa od 1.030 eksaheša u sekundi. To predstavlja veliko poverenje – rudari ne bi ulagali u skup hardver da ne očekuju dugoročne prinose. Bitkoin mreža nikada nije bila bezbednija niti skuplja za napad.
Umor od fijat valuta
Izvan sveta kriptovaluta, fijat valute brzo gube kredibilitet. Kako je istakao The Kobeissi Letter, komentarišući rekordne cene zlata i srebra:
„Kada sigurna utočišta rastu zajedno sa rizičnom imovinom, to vam govori jedno: poverenje u fijat valute se urušava.“
Kada investitori izgube veru u obveznice i valute, okreću se „tvrdoj imovini“: nekretninama, zlatu i – sve više – Bitkoinu. Tržište se više ne štiti samo od rizika, već aktivno traži čamce za spasavanje.
Institucionalni talas sve je veći
Institucionalni tokovi potvrđuju ovaj pomak. Galaxy Digital Research izveštava da američki spot Bitkoin ETP-ovi, odobreni pre manje od dve godine, sada pod upravljanjem drže oko 250 milijardi dolara imovine – što je manje od 20% do prestizanja zlatnih ETP-ova.
Veliki hedž fondovi poput Tudor Investment, Millennium i D.E. Shaw pridružili su se javnim penzijskim fondovima kao što je Wisconsin Investment Board u dodavanju ekspozicije ka Bitkoinu.
Bitkoin više nije imovina za „pobunjenike“, već priznata makro imovinska klasa – likvidna, proverljiva i otporna na suverenitet.
Hiperbitkoinizacija ili samo novi ciklus?
Skeptici tvrde da je „hiperbitkoinizacija“ – tačka u kojoj Bitkoin postaje globalni sloj za poravnanje transakcija – predviđana toliko puta da je izgubila težinu.
Ali Tapijerovo pitanje zadire dublje: šta ako ona ne počne masovnim prihvatanjem javnosti, već tihim povlačenjem institucija iz postojećeg sistema?
Svaki pokazatelj priča deo priče: rekordan hashrate, smanjena ponuda na berzama, rastući institucionalni tokovi i urušavanje poverenja u fijat.
Ponaosob, možda deluju kao tržišna buka. Zajedno, skiciraju nešto mnogo veće – migraciju poverenja sa papirnih obećanja na ograničenu digitalnu ponudu.
Ako se te dve krive konačno ukrste, hiperbitkoinizacija neće doći uz vatromet. Dešavaće se kao sve velike monetarne promene: polako, pa odjednom.
