Šljiva iz Osečine, Valjeva i Blaca brže će stizati na rafove kineskih prodavnica zahvaljujući jednom od 28 sporazuma koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping.
Očekuje se da će ovi dokumenti omogućiti lakši izvoz iz Srbije, da će ojačati saradnju na infrastrukturnim projektima, u oblasti elektronske trgovine, ali i u drugim sektorima.
Tokom posete kineskog predsednika, najavljene su i nove avio-linije iz Beograda za Šangaj i Guandžou, kao i izgradnja fabrike solarnih panela.
Potpisan je i ugovor o nabavci novih devet elektromotornih vozova za brzine od 120 kilometara na čas za potrebe saobraćaja na budućoj pruzi Zemun polje – Aerodrom „Nikola Tesla“ – Nacionalni stadion, koja će povezati centar Beograda i okolna naselja sa specijalizovanom izložbom EKSPO 2027.
Velika korist za privrednike
Stručnjaci ukazuju da bi domaći privrednici mogli imati koristi zbog povećanog obima trgovine, smanjenja carina, veće konkurencije, ali i zbog šanse za veći priliv investicija iz Kine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom garantuje budućnost Srbije i da će plasman proizvoda na kinesko tržište značiti spas za srpske poljoprivrednike.
On je rekao da će i u narednih pet i deset godina, proizvođači iz Srbije, gotovo 95 odsto proizvoda koje naprave, moći da izvoze u Kinu bez ikakvih tarifa i dažbina.
Kako je ranije najavljeno, sporazum će obuhvatiti 10.412 srpskih tarifnih pozicija odnosno proizvoda i 8.930 sa kineske strane.
„To su ogromni pomaci i garantovan plasman, jer mi imamo dobru robu i na ovakav način, uz ovakva oslobađanja, sasvim sigurno i najbolju cenu. Hvala našim kineskim prijateljima na tome, ali to je samo početak. Ići ćemo od jabuka do goveđeg mesa“, rekao je Vučić.
Dodao je da je za srpsko vino potrebno pet godina da se tarifa za kinesko tržište spusti na nulu i da će se svake godine spuštati po 20 odsto od sadašnje tarife, dok će za srpske rakije taj period trajati ukupno deset godina.
Prostran: Sporazum je uvek dvosmerna ulica
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RT Balkan da je svaki sporazum o slobodnoj trgovini dvosmerna ulica.
Traži dobru organizaciju i ozbiljan razvojni program, ali i mnogo novca. On smatra da Srbija, da bi povećala izvoz, mora prvo da unapredi proizvodnju, a da će to biti teško bez konkretnih investicija.
„Nama fali kapitala, Kinezi ulažu velike novce u rudnike i infrastrukturne projekte u Srbiji, a pošto je hrana za njih uvek atraktivna očekujem da će i tu neki od ulagača videti šansu. Moramo, ako želimo da budemo ozbiljni partneri, pre svega da sebe organizujemo, da vidimo šta mi to stvarno možemo da proizvedemo“, kaže Prostran.
On napominje da su Kinezi „veoma osetljivi“ na bezbednost hrane i da su uvek najteži pregovori oko veterinarsko-sanitarnih uslova koje bi naši proizvođači trebalo da ispune da bi mogli da prodaju svoju robu na kineskom tržištu.
„Sa sadašnjim stočarstvom ne možemo da napravimo ozbiljne korake , jer od takozvana četiri K, koja su najvažnija u trgovini, mi imamo samo jedno, a to je kvalitet junećeg mesa, dok nam nedostaju količina, konkurentnost i kontinuitet. Mi ni kapacitetom bivše Jugoslavije nismo mogli da odgovorimo na zahteve kineskog tržišta“, ukazuje Prostran.
On je podsetio da su potpisana dva sporazuma, za izvoz suve šljive i borovnice, a da je predsednik spomenuo i šansu za izvoz junetine.
„Kod nas je izuzetna kriza u stočarstvu, a ova grana se razvija kroz siguran izvoz. Imali smo dva miliona goveda, a sada svega oko 725.000. Da bismo mogli da prodajemo Kinezima pršutu i suvo meso, moramo da dignemo domaću proizvodnju. Za to nam je potreban dobar investitor i siguran kupac na duge staze. Pošto mi nemamo dovoljno novca, ne možemo verovatno dobiti ni neke povoljne kredite, bilo bi dobro kada bi nam neki kineski investitor pomogao da prvo podignemo proizvodnju, a potom da se potpišu dugoročni ugovori da bismo imali siguran plasman robe“, smatra Prostran.
Dr Veljko M. Mijušković, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu smatra da su sporazumi sa Kinom i prilika za pristup tehnologiji i znanju, jer je Kina poznata po svojim tehnološkim inovacijama.
„Sporazum o slobodnoj trgovini olakšava izvoz i uvoz roba između Srbije i Kine. Privrednici u Srbiji mogu očekivati povećanje obima trgovine, što može otvoriti nove prilike za izvoz njihovih proizvoda na kinesko tržište. On obično uključuje smanjenje ili eliminaciju carina na određene proizvode. To može značiti niže troškove uvoza sirovina i komponenti iz Kine, što je posebno korisno za proizvođače u Srbiji. Otvoreno tržište, takođe, može dovesti do povećane konkurencije, što bi moglo motivisati srpske privrednike da poboljšaju kvalitet i konkurentnost svojih proizvoda“, objašnjava Mijušković.
Stanić: Evropa ne može bez Kine
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić, kaže da sporazumi sa Kinom predstavljaju strateško partnerstvo, da više koristi od takvih sporazuma uvek ima ona privreda koja je snažnija, a da je u ovom slučaju to svakako kineska ekonomija, ali da i domaći privrednici očekuju benefite u trgovini sa Kinom.
„Neophodno je da se omoguće benefiti i za našu zemlju kako bi dugoročno partnerstvo bilo održivo i na obostranu korist. To dosta zavisi od geopolitičkih odnosa, koji su trenutno zategnuti, ali EU bi trebalo da ima u vidu da je Evropa praktično gotovo podjednako zavisna trgovinski od Kine, čak i više nego što je bila zavisna od jeftinih energenata iz Rusije. Teško je zamisliti bilo koju oblast proizvodnje bez komponenti koje se uvoze iz Kine“, napominje Stanić.
On ističe da je Inicijativa „Pojas i put“ veoma značajna, a iako je pod lupom Evrope i pritiskom geopolitičkih tenzija, oni su svesni da bez Kine evropska i svetska privreda ne mogu imati željene stope rasta.
„Kina je jedan od najznačajnijih partnera za mnoge zemlje u okviru Evropske unije, uključujući i Nemačku. Da bi došlo do oporavka evropske privrede, osim mira u Evropi neophodni su i dobri odnosi sa Kinom. Kina, s druge strane, želi dobre odnose s Evropom, zbog visoke kupovne moći stanovništva kojem može da proda svoju robu“, kaže Bojan Stanić.
