Nalazimo se na ivici tehnološke revolucije koja bi mogla da pokrene produktivnost, podstakne globalni rast i poveća prihode širom sveta. Ipak, to bi takođe moglo da zameni radna mesta i produbi nejednakost. Brzi napredak veštačke inteligencije zaokupio je svet, izazivajući i uzbuđenje i uzbunu, i postavljajući važna pitanja o njenom potencijalnom uticaju na globalnu ekonomiju.
Neto efekat je teško predvideti, jer će AI proći kroz ekonomije na složene načine. Ono što možemo sa izvesnim poverenjem da kažemo jeste da ćemo morati da smislimo set politika kako bismo bezbedno iskoristili ogroman potencijal veštačke inteligencije za dobrobit čovečanstva.
Preoblikovanje prirode posla
U novoj analizi, osoblje MMF-a ispituje potencijalni uticaj veštačke inteligencije na globalno tržište rada. Mnoge studije su predvidele verovatnoću da će poslove zameniti veštačka inteligencija. Ipak, znamo da će u mnogim slučajevima AI verovatno dopuniti ljudski rad. Analiza MMF-a obuhvata obe ove sile.
Nalazi su zapanjujući: skoro 40 odsto globalnog zapošljavanja izloženo je veštačkoj inteligenciji.
Istorijski gledano, automatizacija i informaciona tehnologija su imale tendenciju da utiču na rutinske zadatke, ali jedna od stvari koja izdvaja AI je njena sposobnost da utiče na visokokvalifikovane poslove. Kao rezultat toga, napredne ekonomije suočavaju se sa većim rizicima od veštačke inteligencije – ali i sa većim mogućnostima da iskoriste njene prednosti – u poređenju sa tržištima u nastajanju i ekonomijama u razvoju. U naprednim ekonomijama, veštačka inteligencija može uticati na čak 60 procenata radnih mesta.
Otprilike polovina izloženih poslova može imati koristi od integracije AI, povećavajući produktivnost. Za drugu polovinu, AI aplikacije mogu izvršavati ključne zadatke koje trenutno obavljaju ljudi, što bi moglo smanjiti potražnju za radnom snagom, što bi dovelo do nižih plata i smanjenog zapošljavanja. U najekstremnijim slučajevima, neki od ovih poslova mogu nestati. Nasuprot tome, na tržištima u razvoju i zemljama sa niskim prihodima, očekuje se da će izloženost AI biti 40 procenata, odnosno 26 procenata.
Ovi nalazi sugerišu da se tržišta u razvoju i ekonomije u razvoju suočavaju sa manje neposrednih poremećaja od strane veštačke inteligencije. U isto vreme, mnoge od ovih zemalja nemaju infrastrukturu ili kvalifikovanu radnu snagu da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, što povećava rizik da bi tehnologija vremenom mogla da pogorša nejednakost među nacijama.
AI bi takođe mogao da utiče na nejednakost prihoda i bogatstva unutar zemalja
Možda ćemo videti polarizaciju unutar dohodovnih razreda, sa radnicima koji mogu da iskoriste veštačku inteligenciju da vide povećanje njihove produktivnosti i plata—i onima koji ne mogu da zaostanu. Istraživanja pokazuju da AI može pomoći manje iskusnim radnicima da brže povećaju svoju produktivnost. Mlađim radnicima će možda biti lakše da iskoriste prilike, dok bi stariji radnici mogli imati problema da se prilagode.
Efekat na prihod od rada će u velikoj meri zavisiti od toga u kojoj meri će AI dopuniti radnike sa visokim primanjima. Ako AI značajno dopunjuje radnike sa višim primanjima, to može dovesti do nesrazmernog povećanja njihovog prihoda od rada. Štaviše, povećanje produktivnosti od firmi koje usvajaju veštačku inteligenciju verovatno će povećati prinose kapitala, što znači i veće plate za zaposlene. Obe ove pojave mogle bi da pogoršaju nejednakost.
U većini scenarija, veštačka inteligencija će verovatno pogoršati opštu nejednakost, što je zabrinjavajući trend na koji kreatori politike moraju proaktivno da se pozabave kako bi sprečili da tehnologija dodatno podstakne društvene tenzije.
Za zemlje je od ključnog značaja da uspostave sveobuhvatne mreže socijalne zaštite i ponude programe prekvalifikacije za ugrožene radnike. Čineći to, možemo učiniti tranziciju veštačke inteligencije inkluzivnijom, štiteći sredstva za život i suzbijajući nejednakost.
Veštačka inteligencija se integriše u sve više preduzeća
Inkluzivni svet vođen veštačkom inteligencijom AI se integriše u preduzeća širom sveta neverovatnom brzinom, naglašavajući potrebu da kreatori politike deluju. Da bi pomogao zemljama da osmisle prave politike, MMF je razvio Indeks spremnosti za veštačku inteligenciju koji meri spremnost u oblastima kao što su digitalna infrastruktura, politike ljudskog kapitala i tržišta rada, inovacije i ekonomska integracija, kao i regulativa i etika.
Komponenta politike ljudskog kapitala i tržišta rada, na primer, procenjuje elemente kao što su godine školovanja i mobilnost na tržištu rada, kao i udeo stanovništva obuhvaćenog mrežama socijalne sigurnosti. Komponenta regulative i etike procenjuje prilagodljivost zakonskog okvira zemlje digitalnim poslovnim modelima i prisustvo snažnog upravljanja za efikasno sprovođenje.
Koristeći indeks, osoblje MMF-a je procenilo spremnost 125 zemalja.
Nalazi otkrivaju da su bogatije ekonomije, uključujući napredne i neke tržišne ekonomije u nastajanju, bolje opremljene za usvajanje AI od zemalja sa niskim prihodima, iako postoje značajne varijacije među zemljama. Singapur, Sjedinjene Američke Države i Danska objavile su najviše rezultate na indeksu, na osnovu svojih dobrih rezultata u sve četiri praćene kategorije.
Vođene uvidima iz Indeksa spremnosti za veštačku inteligenciju, napredne ekonomije treba da daju prioritet inovacijama i integraciji veštačke inteligencije dok razvijaju čvrste regulatorne okvire. Ovaj pristup će negovati bezbedno i odgovorno okruženje veštačke inteligencije, pomažući u održavanju poverenja javnosti. Za tržišta u nastajanju i ekonomije u razvoju, prioritet bi trebalo da bude postavljanje jakih temelja kroz ulaganja u digitalnu infrastrukturu i digitalno kompetentnu radnu snagu. Pred nama je era veštačke inteligencije i još uvek je u našoj moći da obezbedimo da ona donosi prosperitet za sve.
