Vlada gubi podršku, desničarska stranka raste u rejtingu, a činjenica je da je nemački narod kivan na svoje političare. Da li je demokratija ugrožena u Nemačkoj posle Merkelove i zašto Nemci protestuju?
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel imala je reputaciju „mirne ruke za volanom“. U svojih 16 godina na funkciji, bila je poznata po tome što je prestala da radi, a ne da preduzima akcije. Njeno obećanje biračima bilo je da će se njihovi životi nastaviti u miru i bogatstvu i da nemaju o čemu da brinu.
Ispostavilo se da je to zabluda, a da je žrtva nemački narod.
Kada je došla na vlast u decembru 2021. godine, aktuelna vlada levog centra socijaldemokrata (SPD), zelenih i neoliberalnih slobodnih demokrata (FDP) obećala je napredak bez potrebe za bilo kakvim stezanjem kaiša. Niko nije bio spreman za rat u Ukrajini i njegove posledice.
Tada je vlada planirala injekciju od 60 milijardi evra (65 milijardi dolara) za bezbolnu transformaciju ekonomije i društvo bez ugljenika. Novac je ostao od hitnog vladinog zajma odobrenog tokom pandemije KOVID-19, ali neočekivano nije potrošen. Ipak, nemački ustavni sud proglasio je ovaj budžetski manevar neustavnim u novembru 2023.
Nemački narod je kivan na političku elitu
Nerazumevanje i ego političke klase koja nije u stanju da istrpi ni najmanju kritiku dosegli su nebeske visine. U Nemačkoj raste nezadovoljstvo među građanima zbog političke klase koja, dok zanemaruje domaće granice i probleme unutar nje, podržava neke spoljne prioritete, poput podrške Ukrajini.
Odgovor na ovakvo, bahato ponašanje političkih „elita“ je protest poljoprivrednika pre osam dana, koji su se proširili po celoj zemlji, zahvatili svaku poru društva i osvestili priličan broj Nemaca.
Protesti postaju intenzivniji kako se vlada, koja pomaže drugim državama, suprotstavlja domaćim proizvođačima ukidanjem subvencija. Želje građana su jednostavne: pristojan život od svog rada, bez uplitanja vlasti u njihove vrednosti. Politika se optužuje za moralnu ucenu i nametanje ideoloških promena, izazivajući otpor među građanima. Ovo se vidi i u reakcijama političko-medijske klase koja, umesto da shvati nezadovoljstvo, pokušava da demonizuje proteste, nazivajući ih desničarskim, ekstremističkim pa čak i proruskim ili putinovskim. Bitno je napomenuti da su protesti u Nemačkoj krenuli još 2014. godine u Drezdenu, a učesnici tih protesta proglašeni su nacistima i ksenofobima. Od tada su se samo dodatno intenzivirali, jer 69% stanovnika Nemačke podržava proteste.
Ipak, nezadovoljstvo se produbljuje, a od protesta poljoprivrednika demonstracije su prerasle u mnogo složeniji fenomen, a različite grupe ljudi okupljaju se u protestima širom zemlje, izražavajući različite političke stavove. Dakle nije u pitanju problem u ovom, ili onom političaru, problem je mnogo dublji, a odnosi se na čitavo društvo Savezne Republike Nemačke koje srlja u propast vođeno narcisoidnom političkom „elitom“.
Desnica je proglašena najvećim neprijateljem
Političari su pokušali da izokrenu suštinsku poentu protesta i tako od krucijalnih problema koji se tiču inflacije i pada životnog standarda istaknu borbu za „više vrednosti“ i naravno pomenu ruskog predsednika Vladimira Putina kao nekog ko finansira ove proteste i kampanje na društvenim medijima protiv političkih struktura Nemačke države.
Istaknuti zagovornik ove teorije je vicekancelar, ministar privrede i zaštite klime iz redova Zelenih, Robert Habek. Svojim stavovima pokušao je delegitimizuje sasvim pristojan, demokratski protest građana, a da sebe i svoju vladu predstavi kao poslednju liniju odbrane pravne države i liberalne demokratije, protiv desnice i populista.
Takođe, predstavnici vlasti nisu propuštali da naglase da demonstranti ometaju saobraćaj i smetaju drugim ljudima. Naravno, takve izjave se nisu mogle čuti u slučaju protesta koje je radi zaštite klime organizovala tzv. „Poslednja generacija“, i kada su aktivisti ove grupe sami sebe lepili za asfalt. Izgleda da kada se demonstrira za ciljeve na koje vlada gleda sa simpatijama – tada ni ometanje saobraćaja ne predstavlja toliko veliki problem.
Dvostruki aršini, ništa novo od strane političara sa zapada.
Protesti će biti uzaludni ako ni opozicija ne odgovori na zahteve građana
Habek je povrh svega istakao da se vlada trudila da ravnomerno rasporedi državni budžet, međutim, ovaj izjava je totalno paradoksalna kada se pogleda koliki je budžet država izdvojila za pomoć Ukrajini. S’toga se nemački narod sa apsolutnim pravom pita da li je njihovoj državi prioritet sopstveni narod ili interesi nekih drugih naroda ili vlasti.
Šta će se izroditi iz ovih protesta ostaje nam da vidimo, a dosta toga zavisi od opozicije. Nemačku ove godine čekaju izbori u: Saksoniji, Brandenburgu i Tiringiji, a trenutne vladajuće stranke nemaju nikakve šanse na izborima u ovim regijama, što implicira da će stranka „Alternativa za Nemačku“ ovde imati dobre rezultate, međutim, upitno je koliko će i ona odgovoriti na zahteve građana. Ako ni ona ne odgovori na ove zahteve, ovi protesti će biti uzaludni, kao i svaki koji nemaju definisan cilj i strategiju vezanu za temeljne i dugoročne političke promene.
