Jedan od najupečatljivijih perioda ne tako duge američke istorije podjednako je intrigantan za svakog ljubitelja jakih alkoholnih pića. Ovo (ne tako kratko) razdoblje imalo je dalekosežne posledice po društvo i ekonomiju SAD-a, toliko da i danas ostavlja tragove u kulturi i zakonodavstvu.
U tekstu koji sledi saznaćete šta je Prohibicija, istražićemo njene uzroke i posledice, kao i načine na koje je ona oblikovala američku istoriju.
Šta je zapravo prohibicija?
Probicija se odnosi na totalnu zabranu proizvodnje, distribucije, prodaje i konzumacije određenih supstanci, obično alkohola. Ovaj termin često se koristi i u kontekstu zabrane drugih supstanci, kao što su droge. Tokom istorije, pojedini društveni pokreti ili vlade su sprovodile probiciju kao meru kontrole ili smanjenja negativnih posledica koje se pripisuju određenim supstancama.
Primena sličnih mera ima izuzetno dugačku istoriju i o probiciji možete čitati u knjigama mnogih kultura i civilizacija. Jedna od najranijih dokumentovanih probicija pominje se već u Hamurabijevom zakoniku iz 1750. godine pre nove ere. Njome se zabranjuje prodaža piva za novac, uz pretnju strogom kaznom – bacanja u vodu.
Najpoznatiji period prohibicije u Sjedinjenim Američkim Državama bio je od 16. januara 1920. do 5. decembra 1933. godine, kada je alkohol bio zakonom zabranjen kako bi se suzbilo pijanstvo i druge negativne društvene pojave. Stupanjem Osamnaestog amandmana na snagu, američki ustav je izmenjen i prohibicija alkohola na federalnom nivou je zvanično otpočela.
Ideja o zabrani ekonomskog eksploatisanja, odnosno trgovine proizvoda koji izazivaju zavisnost, bila je rasprostranjena širom sveta. Zabranu prodaje alkohola (u opštem interesu javnosti) uvelo je Rusko carstvo, Norveška i Turska u Evropi, Indija i kolonijalna Afrika.
Ipak, uz sve navedene primere, tema američke prohibicije najdublje je obrađivana što je zasluga upravo Holivuda i složene propagandne mašinerije.
Dodatno, snaga američkog viskija kao brenda sa sobom je podigla vidljivost desetina destilerija čija je istorija isprepletana sa ovim “progresivnim” periodom. Era prohibicije se takođe pamti kao period gangsterizma, koji karakteriše takmičenje i nasilne bitke između kriminalnih grupa.
Kontraproduktivan efekat
Umesto da smanji konzumaciju alkohola, prohibicija je dovela do razvoja ilegalnog alkoholnog tržišta, poznatog kao „speakeasy“ (tajni barovi) i organiziranog kriminala, jer mnogi građani nisu bili spremni da odustanu od konzumacije alkohola.
Međutim, kako je ona došla u SAD?
Već tokom 19. veka protestantski hrišćani osnivaju različite prohibicione pokrete koji počinju da šire svoj uticaj širom države. Članovi ovih pokreta krivili su alkohol za moralnu i zdravstvenu korupciju naroda, što je iniciralo da se 1826. godine osnuje „Američko trezvenjačko društvo“ u Bostonu.
Upravo ovaj pokret uskoro je proširio svoj uticaj širom države i postao jedan od ključnih inicijatora opšte prohibicije. Ova i slične organizacije podsticale su dobrovoljnu apstinenciju od alkohola što je za posledicu imalo osnivanje još snažnijih organizacija naslednica. Sve ekstremnijih u idejama, zahtevima i aktivnostima.
Mnoge verske sekte i denominacije, a posebno metodisti, postali su aktivni u pokretu trezvenjaka.
Prohibicionalizam je u svojoj osnovi progresivan pokret, sa borbom protiv korupcije i kapitalizma kao primarnim ciljevima. Temelj prohibicije postavljen je upravo tokom Progresivne Ere (1890-1920), perioda intenzivnih socijalnih i političkih reformi.
Na mnogo načina, aktivisti za umerenost nastojali su da ublaže negativne društvene efekte brze industrijalizacije. Saluni i kultura žestokog opijanja koja se negovala bili su povezani sa imigrantima i članovima radničke klase pa su smatrani štetnim za vrednosti hrišćanskog društva. Anti-salun liga, upamćena je u američkoj istoriji kao najmoćnija grupa u kontekstu pritiska na državu, do te mere da je promenila Ustav SAD-a. Ovo nikome nije pošlo za rukom, ni do danas.
Uticaj prohibicije na ekonomiju
Koncept umerenosti suštinski predstavlja jednu vrstu oružja potčinjenih protiv imperijalizma i predatorskog kapitalizma.
Predsednik Herbert Huver okarakterisao je prohibiciju kao jedan veliki socialni eksperiment sa plemenitim i izuzetno ambicioznim ciljem, i to u trenutku kada je njen negativni uticaj već bio očigledan.
Mnogi zagovornici trezvenjaštva očekivali su da će prodaja nekretnina, bezalkoholnih pića i ulaznica za bioskope i pozorišta naglo porasti. Nažalost, nijedno od ovih predviđanja se nije obistinilo.
Podaci kažu da se na samom početku perioda prohibicije konzumacija alkohola smanjila za 70%. Međutim, ubrzo se konzumacija povećala i dostigla nekih 60% -70% pre prohibicionog perioda.Gubitak prihoda na oporezivanje prodaje alkohola bio je ogroman, sa obzirom da država nije mogla oporezuje nelegalnu prodaju i proizvodnju. Dodatno, novac i resursi potrebni za sprovođenje Zakona o prohibiciji i procesuiranje njegovih kršioca ostavili su ozbiljan trag na državnu kasu.
Zbog smanjenja i deindustrijalizacije proizvodnje alkohola, nakon ukidanja prohibicije, njegova cena porasla je 4 puta a prosečan Amerikanac je pri kraju prohibicije trošio $35 godišnje na alkohol za razliku od $17 pre početka perioda zabrane.
Prema proračunima prohibicija je SAD koštala 11 milijardi dolara u porezu i dodatnih 300 miliona za neuspešno sprovođenje prohibicije.
Vreme gangsterizma i kriminala
Zabrana alkohola u Sjedinjenim Američkim Državama (1920-1933) dovela je do široko rasprostranjenih ilegalnih aktivnosti, uključujući krijumčarenje i šverc alkohola. Krijumčari su prvobitno krijumčarili alkohol iz stranih izvora, poput Bahama i Kube, a kasnije su se okrenuli drugim metodama, poput distribucije „medicinskog“ viskija i upotrebe denaturisanog alkohola.
Nelegalna trgovina alkoholom podstakla je nastanak organizovanog kriminala, jer su bande kontrolisale ceo proces krijumčarenja, od proizvodnje do distribucije u ilegalnim barovima i drugim prodajnim mestima. Američki organizovani kriminal, uključujući i mafiju, proizašao je iz saradnje bandi u različitim gradovima, proširujući svoje aktivnosti van krijumčarenja na različite kriminalne poduhvate.
Do prohibicije, organizovani kriminal se uglavnom bavio reketiranjem malih privrednika a organizaciju su većinski činili uličari i sitni kriminalci. Ubrzo nakon uvođenja prohibicije, ove organizacije su imale toliki priliv novca da su počele da angažuju bankare, računovođe i advokate.
Velika količina alkohola se „švercovala“ iz Kanade preko Velikih jezera. Čikago, na obali tih jezera postao je prestonica organizovanog kriminala, a njime je vladalo jedno od najpoznatijih imena iz čitavog perioda. Al Kapone, rođen u Njujorku 1899. godine, stekao je slavu kao jedan od najmoćnijih mafijaških bosova u istoriji Sjedinjenih Država.
Opšta zabrana alkohola dovela je do toga da su ljudi počeli da piju u tajnosti, što je stvorilo veliku potražnju za alkoholom.
Kriminalci su počeli da otvaraju ilegalne barove
Kriminalci su počeli da prodaju ilegalni alkohol i otvaraju tajne barove, koji su bili poznati kao „speakeasies“. Ovi barovi su bili opskurni i nedostupni javnosti, a često su imali tajne ulaze i lozinke kako bi se izbegla policija.
Procenjuje se da su organizovane kriminalne grupe u to vreme kontrolisale više od 10.000 barova i kafana, kao i mnoge druge ilegalne aktivnosti. Trgovina drogom, prostitucija i kockanje beležili su značajan rast, jer se novac zarađen na alkoholu koristio za jačanje moći.
Kriminalni sindikat američke mafije proizašao je iz koordinisanih aktivnosti italijanskih krijumčara i drugih gangstera u Njujorku sredinom 1920-ih i ranih 30-ih.
Određene procene govore da je sredinom 1920-tih godina Al Kapone zarađivao od 60-100 miliona dolara godišnje. Ako uzmemo inflaciju u obzir, radi se o iznosu od 1 – 1.5 milijardi dolara danas.
Sem Al Kaponea, neke poznate ličnosti iz kriminalnog miljea bili su: Džoni Torio koji je kontrolisao Bruklin, Džejms Kolisimo, Dion O’ Benjon (Al Kaponeov rival u Čikagu), Džo Mazerija, Laki Lućano i Mejer Lanski.
Ukidanje prohibicije
Zabrana je bila važno pitanje tokom predsedničkih izbora u SAD 1928. godine, ali pobeda Herberta Huvera nad Al Smitom je obezbedila da se ono što je Huver nazvao „eksperimentom, plemenitim motivom“ nastavi. Međutim, kako je Velika depresija nastavila da se nastavlja i postajalo je sve jasnije da je Volstedov zakon nepromenljiv, prohibicija je izbledela kao političko pitanje.
U martu 1933. po stupanju na dužnost, Frenklin D. Ruzvelt je potpisao „Cullen-Harrison Act“ koji je izmenio Volstedov zakon i dozvolio proizvodnju i prodaju niskoalkoholnog piva i vina (do 3,2 procenta alkohola po zapremini).
Devet meseci kasnije, 5. decembra 1933. godine, prohibicija je ukinuta na saveznom nivou ratifikacijom Dvadeset prvog amandmana (koji je, međutim, dozvoljavao da se zabrana zadrži na državnom i lokalnom nivou).
Uprkos tome što je period Prohibicije bio uspešan za organizovani kriminal, nije bio uspešan za društvo u celini. Vlada je izgubila značajne prihode od poreza, a zbog nekvalitetnih alkoholnih pića koja su se prodavala na crnom tržištu, hiljade ljudi je preminulo od alkoholnog trovanja.
Sa druge strane, posledice prohibicije na alkoholnu kulturu i konzumaciju uopšte osećamo i danas. Mnoge ideje, imena i koncepti postavljeni u ovih 13 godina žive i danas.
Posmatrajući američki primer, može se reći da jedna sistemska zabrana tako širokih razmera nikada ne može ispuniti svoj primaran cilj. Benefiti po društvo jednostavno moraju izostati. Ili bar za njegov najveći deo.
