Bitka na Šumatovcu, koja se odigrala 23. avgusta 1876. godine, predstavlja jedan od ključnih sukoba u Srpsko-turskom ratu, izazvanog širom konteksta političkih i vojnih intriga velikih sila tog vremena.
Dok su tri imperijalne sile – Nemačka, Carska Rusija i Austrougarska monarhija – preko tajnog sporazuma u Rajhstatu 1873. godine delile svoje interesne sfere u slučaju raspada Otomanske imperije, Srbija se našla u situaciji da brani svoju nezavisnost i narod od turske agresije.
Rusija je podržala Srbiju u borbi za nezavisnost
Sa obećanjem Austrougarskoj o neutralnosti u slučaju rata, Rusija je omogućila širenje austrougarskog uticaja na Balkanu. Međutim, to nije sprečilo Rusiju da podrži Srbiju u njenoj borbi, posebno kroz slanje ruskih dobrovoljaca i generala Mihaila Černjajeva koji su odigrali značajnu ulogu u odbrani srpskih položaja.
Srpska vojska je organizovana u četiri armije
Srpska vojska, organizovana u četiri armije – Moravsku, Timočku, Ibarsku i Drinsku, bila je podeljena tako da su prve dve vodile ofanzivu ka Nišu i Pirotu, dok su druge dve branile zapadne granice od mogućeg upada Turaka.
Nedostatak savremene opreme i artiljerije, kao i nedostatak vojne obuke, bili su glavni nedostaci srpske vojske u ovom sukobu.
Bitka na Šumatovcu
Turska vojska, pod komandom Abdul Kerim-paše, nakon zauzimanja Knjaževca i Zaječara, okrenula se Aleksincu sa ciljem da prodre u unutrašnjost Srbije. Glavna bitka odigrala se na Šumatovcu, gde su se srpski vojnici, uz podršku ruskih dobrovoljaca, hrabro borili protiv nadmoćnije turske armije.
Turska vojska je napala sa oko 30.000 vojnika, dok je srpska odbrana brojala oko 15.000 vojnika. Na šančevima oko Aleksinca bila je raspoređena baterija topova pod komandom majora Krencera, koja je uspešno neutralisala tursku artiljeriju.
Ključna bitka kod „Šumatovačkog reduta“
Borbe su bile žestoke, a ključna bitka se vodila kod Šumatovačkog reduta, gde su srpske snage, predvođene majorom Jevremom Markovićem i kapetanom Kostom Protićem,
uspele da odbiju više turskih napada. Takođe je bitno istaći komandante koji su odigrali ogromnu ulogu u ovoj bici, a to su Milojko Lešjanin i Đura Horvatović.
Izuzetno značajna bila je uloga ruskog generala Mihaila Černjajeva, koji je zajedno sa srpskim generalom Františekom Zahom i majorom Stevanom Velimirovićem uspešno organizovao odbranu Aleksinca, odnosno Šumatovačkog visa i šanca koji je bio od krucijalne važnosti za opstanak ovog grada.
Turci su bili prinuđeni na povlačenje
Njihovim zalaganjem, kao i hrabrošću srpskih vojnika, Turci su bili prinuđeni na povlačenje, čime je odbranjen Aleksinac i sprečeno njihovo dalje napredovanje ka srpskoj prestonici.
Bitka na Šumatovcu je, pored vojnog značaja, imala i veliki moralni značaj za srpsku vojsku i narod. Ona je pokazala da, uprkos političkim igrama velikih sila, mala zemlja kao što je Srbija može uspešno da se suprotstavi moćnijem protivniku i odbrani svoju nezavisnost.
Uspeh u ovoj bici, iako ne konačan u pogledu ratnih ishoda, predstavljao je svetlu tačku u inače teškom i krvavom sukobu.
