Veljko Petrović je rođen u siromašnoj, ali časnoj porodici u selu Lenovcu kod Zaječara 1780. godine. Njegovi roditelji su se bavili stočarstvom, a Veljko je od malena bio zadužen za čuvanje stoke. Već u detinjstvu pokazivao je sklonost ka pustolovinama i borbama. Njegova mladost je bila obeležena sukobima sa Turcima, koji su često zlostavljali srpsko stanovništvo.
Početak hajdukovanja
Kao mladić, Veljko se priključio grupi hajduka, lutajući šumama i planinama istočne Srbije. Njegova hrabrost, snalažljivost i odanost drugovima brzo su ga istakli kao jednog od vodećih hajduka. Borio se protiv turskih zulumćara, pljačkao bogate turske karavane i pomagao srpskom narodu.
Prvi srpski ustanak
Veljko Petrović se pridružio Karađorđu i ustanicima odmah po izbijanju Prvog srpskog ustanka 1804. godine. Njegova hrabrost i borbene veštine su brzo došle do izražaja. Veljko je učestvovao u mnogim bitkama, uključujući i opsadu Beograda 1806. godine, gde je igrao značajnu ulogu.
Uloga u ustaničkoj vojsci
Karađorđe je prepoznao Veljkove vojne sposobnosti i postavio ga za vođu hajdučke čete. Veljko je bio poznat po tome što je uvek bio na čelu svojih boraca, lično vodeći napade i juriše. Njegova četa je bila poznata po disciplini, hrabrosti i uspešnim akcijama protiv turskih snaga.
Odbrana Negotina
Najveći podvig Hajduk Veljka bila je odbrana Negotina 1813. godine. U jeku rata, turske snage su pokrenule veliku ofanzivu kako bi povratile kontrolu nad pobunjenim delovima Srbije. Veljko je sa svojim borcima preuzeo odgovornost za odbranu Negotina, strateški važnog mesta na istoku Srbije. Iako brojčano slabiji, Veljko je uspešno organizovao odbranu grada, koristeći sve svoje vojne veštine i hrabrost.
Uz Veljkovo ime, ide uvek i ime njegoe supruge Čučuk Stane, koja je zajedno sa Veljkom branila Negotin od Turaka. Mnogi za nju kažu da je bila odličan ratnik, baratala je odlično puškom i kuburom i bila odličan jahač. Nakon smrti svoga supruča, izbegla je u Pančevo.
Poslednja bitka
Tokom jedne od odlučujućih borbi, Veljko Petrović je poginuo 20. jula 1813. godine. Prema svedočanstvima, do poslednjeg daha se borio protiv turskih vojnika, pokazujući izuzetnu hrabrost i odanost svojoj zemlji. Njegova smrt je bila veliki gubitak za srpske ustanike, ali je i postala simbol žrtve za slobodu.
Prijateljstvo sa Vukom Karadžićem
Veljko Petrović je bio blizak prijatelj sa Vukom Stefanovićem Karadžićem, reformatorom srpskog jezika i pisma. Vuk je često pisao o Veljku, ističući ga kao jednog od najvećih junaka tog vremena. Zahvaljujući njihovom prijateljstvu, Vuk je uspeo da prikupi mnoge priče i anegdote iz ustaničkog perioda, koje su postale deo srpske kulturne baštine.
Ličnost i legende
Veljko Petrović je bio poznat po svojoj izuzetnoj hrabrosti i vojničkim veštinama. Koristio je različita oružja, uključujući dva pištolja, sablju i jatagan, i često je lično predvodio napade na neprijateljske snage.
Nosio je zlatni krst oko vrata kao simbol vere i zaštite. Njegov lik i dela su postali inspiracija za mnoge pesme, priče i legende u srpskom narodu.
Nasleđe
Nakon njegove smrti, turske snage su spalile Negotin, ali su meštani uspeli da sakriju njegove ostatke i sahrane ga sa počastima. Veljko Petrović je postao simbol srpske borbe za slobodu i nezavisnost, a njegov lik je često prisutan u srpskoj književnosti, pesništvu i narodnoj tradiciji. Njegovi podvizi su inspirisali mnoge generacije i ostaju deo kolektivnog sećanja srpskog naroda.
Spomenici i sećanje
U čast Hajduka Veljka Petrovića, podignuti su mnogi spomenici i nazvane su mnoge ulice i škole širom Srbije. Njegov rodni kraj, Negotin i okolina, čuvaju uspomenu na njega kroz kulturne manifestacije i sećanja na njegov život i delo.
Značaj u srpskoj istoriji
Veljko Petrović je ostavio dubok trag u srpskoj istoriji kao jedan od najhrabrijih i najvoljenijih junaka Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu, hrabrost i nesebičnost čine ga večitim simbolom otpora i patriotizma. Njegova priča je neizostavan deo srpske kulturne baštine i istorije.
