Влада губи подршку, десничарска странка расте у рејтингу, а чињеница је да је немачки народ киван на своје политичаре. Да ли је демократија угрожена у Немачкој после Меркелове и зашто Немци протестују?
Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел имала је репутацију „мирне руке за воланом“. У својих 16 година на функцији, била је позната по томе што је престала да ради, а не да предузима акције. Њено обећање бирачима било је да ће се њихови животи наставити у миру и богатству и да немају о чему да брину.
Испоставило се да је то заблуда, а да је жртва немачки народ.
Када је дошла на власт у децембру 2021. године, актуелна влада левог центра социјалдемократа (СПД), зелених и неолибералних слободних демократа (ФДП) обећала је напредак без потребе за било каквим стезањем каиша. Нико није био спреман за рат у Украјини и његове последице.
Тада је влада планирала ињекцију од 60 милијарди евра (65 милијарди долара) за безболну трансформацију економије и друштво без угљеника. Новац је остао од хитног владиног зајма одобреног током пандемије КОВИД-19, али неочекивано није потрошен. Ипак, немачки уставни суд прогласио је овај буџетски маневар неуставним у новембру 2023.
Немачки народ је киван на политичку елиту
Неразумевање и его политичке класе која није у стању да истрпи ни најмању критику досегли су небеске висине. У Немачкој расте незадовољство међу грађанима због политичке класе која, док занемарује домаће границе и проблеме унутар ње, подржава неке спољне приоритете, попут подршке Украјини.
Одговор на овакво, бахато понашање политичких „елита“ је протест пољопривредника пре осам дана, који су се проширили по целој земљи, захватили сваку пору друштва и освестили приличан број Немаца.
Протести постају интензивнији како се влада, која помаже другим државама, супротставља домаћим произвођачима укидањем субвенција. Жеље грађана су једноставне: пристојан живот од свог рада, без уплитања власти у њихове вредности. Политика се оптужује за моралну уцену и наметање идеолошких промена, изазивајући отпор међу грађанима. Ово се види и у реакцијама политичко-медијске класе која, уместо да схвати незадовољство, покушава да демонизује протесте, називајући их десничарским, екстремистичким па чак и проруским или путиновским. Битно је напоменути да су протести у Немачкој кренули још 2014. године у Дрездену, а учесници тих протеста проглашени су нацистима и ксенофобима. Од тада су се само додатно интензивирали, јер 69% становника Немачке подржава протесте.
Ипак, незадовољство се продубљује, а од протеста пољопривредника демонстрације су прерасле у много сложенији феномен, а различите групе људи окупљају се у протестима широм земље, изражавајући различите политичке ставове. Дакле није у питању проблем у овом, или оном политичару, проблем је много дубљи, а односи се на читаво друштво Савезне Републике Немачке које срља у пропаст вођено нарцисоидном политичком „елитом“.
Десница је проглашена највећим непријатељем
Политичари су покушали да изокрену суштинску поенту протеста и тако од круцијалних проблема који се тичу инфлације и пада животног стандарда истакну борбу за „више вредности“ и наравно помену руског председника Владимира Путина као неког ко финансира ове протесте и кампање на друштвеним медијима против политичких структура Немачке државе.
Истакнути заговорник ове теорије је вицеканцелар, министар привреде и заштите климе из редова Зелених, Роберт Хабек. Својим ставовима покушао је делегитимизује сасвим пристојан, демократски протест грађана, a да себе и своју владу представи као последњу линију одбране правне државе и либералне демократије, против деснице и популиста.
Такође, представници власти нису пропуштали да нагласе да демонстранти ометају саобраћај и сметају другим људима. Наравно, такве изјаве се нису могле чути у случају протеста које је ради заштите климе организовала тзв. „Последња генерација“, и када су активисти ове групе сами себе лепили за асфалт. Изгледа да када се демонстрира за циљеве на које влада гледа са симпатијама – тада ни ометање саобраћаја не представља толико велики проблем.
Двоструки аршини, ништа ново од стране политичара са запада.
Протести ће бити узалудни ако ни опозиција не одговори на захтеве грађана
Хабек је поврх свега истакао да се влада трудила да равномерно распореди државни буџет, међутим, овај изјава је тотално парадоксална када се погледа колики је буџет држава издвојила за помоћ Украјини. С’тога се немачки народ са апсолутним правом пита да ли је њиховој држави приоритет сопствени народ или интереси неких других народа или власти.
Шта ће се изродити из ових протеста остаје нам да видимо, а доста тога зависи од опозиције. Немачку ове године чекају избори у: Саксонији, Бранденбургу и Тирингији, а тренутне владајуће странке немају никакве шансе на изборима у овим регијама, што имплицира да ће странка „Алтернатива за Немачку“ овде имати добре резултате, међутим, упитно је колико ће и она одговорити на захтеве грађана. Ако ни она не одговори на ове захтеве, ови протести ће бити узалудни, као и сваки који немају дефинисан циљ и стратегију везану за темељне и дугорочне политичке промене.
