Прича о крњем чланству у Европској унији и улазници, али без права вета односно гласа почела је од једног неформалног документа ЕУ. У њему, према информацијама РТ Балкан пише да „ако дође до мировног споразума и ако се у мировни споразум укључи и чланство ЕУ у Украјини, ЕУ ће морати брзо да реагује на ситуацију“.
„Техничке припреме за нову методологију проширења су започете, али се још не деле информације о томе“, наводи се и додаје да ако заживи она ће се примењивати и на кандидате за чланство.
Дакле, локомотива је намењена Украјини ако мировно решење сукоба са Русијом буде обухватало и чланство, а онда се у овај воз могу укрцавати и остале земље које су на европском путу, а међу којима је и Србија. Идеја приступања без вета је у раној је фази дискусије од 2025. године. Условно чланство у Европској унији означава модел где нова чланица улази без пуних права, попут права вета у одлукама, фокусирајући се на економску интеграцију. То би подразумевало пробни период са приступом јединственом тржишту, али ограниченим политичким утицајем.
Иако Украјина жели пуноправно чланство, уз сва права које оно доноси, јасно је да Кијев не испуњава услове и да ће евентуално чланство бити политичка одлука, а не чланство по заслузи. Зато се мора пронаћи модел, јер је јасно да Украјина не може да испуни тренутне критеријуме затварања свих поглавља пре проласка кроз бриселску капију. Европска комесарка за проширење Марта Кос истакла је раније да кандидати могу да буду примљени у ЕУ брже него раније, али да се могу суочити са ограничењима у чланству.
„То је важна лекција научена из претходних проширења. Потребна нам је политика осигурања од тројанских коња у ЕУ, земаља које раде против наших заједничких циљева“, додала је европска комесарка.
Брисел се, када је у питању однос према Украјини, суочава са ветом Мађарске која је ушла у Европску унију 2004. године и која не дели ставове ЕУ о Кијеву. Тако да је, извесно је, тројански коњ из изјаве Марте Кос – Будимпешта.
Какав год модел да се пронађе, делимично или пуно чланство, Србија може у ЕУ једино целовита, са својим покрајинама, како у Уставу и пише.
