Шљива из Осечине, Ваљева и Блаца брже ће стизати на рафове кинеских продавница захваљујући једном од 28 споразума који су потписали председник Србије Александар Вучић и председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг.
Очекује се да ће ови документи омогућити лакши извоз из Србије, да ће ојачати сарадњу на инфраструктурним пројектима, у области електронске трговине, али и у другим секторима.
Током посете кинеског председника, најављене су и нове авио-линије из Београда за Шангај и Гуанџоу, као и изградња фабрике соларних панела.
Потписан је и уговор о набавци нових девет електромоторних возова за брзине од 120 километара на час за потребе саобраћаја на будућој прузи Земун поље – Аеродром „Никола Тесла“ – Национални стадион, која ће повезати центар Београда и околна насеља са специјализованом изложбом ЕКСПО 2027.
Велика корист за привреднике
Стручњаци указују да би домаћи привредници могли имати користи због повећаног обима трговине, смањења царина, веће конкуренције, али и због шансе за већи прилив инвестиција из Кине.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Уговор о слободној трговини са Кином гарантује будућност Србије и да ће пласман производа на кинеско тржиште значити спас за српске пољопривреднике.
Он је рекао да ће и у наредних пет и десет година, произвођачи из Србије, готово 95 одсто производа које направе, моћи да извозе у Кину без икаквих тарифа и дажбина.
Како је раније најављено, споразум ће обухватити 10.412 српских тарифних позиција односно производа и 8.930 са кинеске стране.
„То су огромни помаци и гарантован пласман, јер ми имамо добру робу и на овакав начин, уз оваква ослобађања, сасвим сигурно и најбољу цену. Хвала нашим кинеским пријатељима на томе, али то је само почетак. Ићи ћемо од јабука до говеђег меса“, рекао је Вучић.
Додао је да је за српско вино потребно пет година да се тарифа за кинеско тржиште спусти на нулу и да ће се сваке године спуштати по 20 одсто од садашње тарифе, док ће за српске ракије тај период трајати укупно десет година.
Простран: Споразум је увек двосмерна улица
Агроекономиста Милан Простран каже за РТ Балкан да је сваки споразум о слободној трговини двосмерна улица.
Тражи добру организацију и озбиљан развојни програм, али и много новца. Он сматра да Србија, да би повећала извоз, мора прво да унапреди производњу, а да ће то бити тешко без конкретних инвестиција.
„Нама фали капитала, Кинези улажу велике новце у руднике и инфраструктурне пројекте у Србији, а пошто је храна за њих увек атрактивна очекујем да ће и ту неки од улагача видети шансу. Морамо, ако желимо да будемо озбиљни партнери, пре свега да себе организујемо, да видимо шта ми то стварно можемо да произведемо“, каже Простран.
Он напомиње да су Кинези „веома осетљиви“ на безбедност хране и да су увек најтежи преговори око ветеринарско-санитарних услова које би наши произвођачи требало да испуне да би могли да продају своју робу на кинеском тржишту.
„Са садашњим сточарством не можемо да направимо озбиљне кораке , јер од такозвана четири К, која су најважнија у трговини, ми имамо само једно, а то је квалитет јунећег меса, док нам недостају количина, конкурентност и континуитет. Ми ни капацитетом бивше Југославије нисмо могли да одговоримо на захтеве кинеског тржишта“, указује Простран.
Он је подсетио да су потписана два споразума, за извоз суве шљиве и боровнице, а да је председник споменуо и шансу за извоз јунетине.
„Код нас је изузетна криза у сточарству, а ова грана се развија кроз сигуран извоз. Имали смо два милиона говеда, а сада свега око 725.000. Да бисмо могли да продајемо Кинезима пршуту и суво месо, морамо да дигнемо домаћу производњу. За то нам је потребан добар инвеститор и сигуран купац на дуге стазе. Пошто ми немамо довољно новца, не можемо вероватно добити ни неке повољне кредите, било би добро када би нам неки кинески инвеститор помогао да прво подигнемо производњу, а потом да се потпишу дугорочни уговори да бисмо имали сигуран пласман робе“, сматра Простран.
Др Вељко М. Мијушковић, са Економског факултета Универзитета у Београду сматра да су споразуми са Кином и прилика за приступ технологији и знању, јер је Кина позната по својим технолошким иновацијама.
„Споразум о слободној трговини олакшава извоз и увоз роба између Србије и Кине. Привредници у Србији могу очекивати повећање обима трговине, што може отворити нове прилике за извоз њихових производа на кинеско тржиште. Он обично укључује смањење или елиминацију царина на одређене производе. То може значити ниже трошкове увоза сировина и компоненти из Кине, што је посебно корисно за произвођаче у Србији. Отворено тржиште, такође, може довести до повећане конкуренције, што би могло мотивисати српске привреднике да побољшају квалитет и конкурентност својих производа“, објашњава Мијушковић.
Станић: Европа не може без Кине
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије, Бојан Станић, каже да споразуми са Кином представљају стратешко партнерство, да више користи од таквих споразума увек има она привреда која је снажнија, а да је у овом случају то свакако кинеска економија, али да и домаћи привредници очекују бенефите у трговини са Кином.
„Неопходно је да се омогуће бенефити и за нашу земљу како би дугорочно партнерство било одрживо и на обострану корист. То доста зависи од геополитичких односа, који су тренутно затегнути, али ЕУ би требало да има у виду да је Европа практично готово подједнако зависна трговински од Кине, чак и више него што је била зависна од јефтиних енергената из Русије. Тешко је замислити било коју област производње без компоненти које се увозе из Кине“, напомиње Станић.
Он истиче да је Иницијатива „Појас и пут“ веома значајна, а иако је под лупом Европе и притиском геополитичких тензија, они су свесни да без Кине европска и светска привреда не могу имати жељене стопе раста.
„Кина је један од најзначајнијих партнера за многе земље у оквиру Европске уније, укључујући и Немачку. Да би дошло до опоравка европске привреде, осим мира у Европи неопходни су и добри односи са Кином. Кина, с друге стране, жели добре односе с Европом, због високе куповне моћи становништва којем може да прода своју робу“, каже Бојан Станић.
