Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini je doživljen visok nivo inflacije od 12,1 odsto, ali se u poslednjem mesecu godine videlo poboljšanje situacije, jer je inflacija u decembru bila samo 0,1 odsto. Ovo je bio najniži mesečni rast cena u toku godine, ako ne računamo jul kada je bila zabeležena deflacija.
Smanjenju inflacije je u najvećoj meri doprineo nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, tj. onih komponenata koje su i u prethodnim mesecima najviše delovale na usporavanje inflacije.
Jedan od glavnih faktora koji je doprineo smanjenju inflacije bila je hrana, čije su cene u proseku malo porasle u decembru za 0,2 odsto. Međutim, na godišnjem nivou, cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 8,4 odsto, što je ipak manje nego prethodnih meseci. Ovo se objašnjava dobrim rodom poljoprivrednih proizvoda, koji je omogućio stabilnost cena prerađene hrane i pad cena voća i povrća za oko 10 odsto od juna do decembra.
Cene energenata su takođe imale ulogu u spuštanju inflacije, jer su u decembru snižene za 1,3 odsto zbog pada cena naftnih derivata za 3,9 odsto. Ipak, na godišnjem nivou, cene energenata su porasle više od ukupne inflacije i iznosile su 9,2 odsto.
Dobar rod spušta cene. Iz NBS su naveli da su cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku blago porasle u decembru, 0,2 odsto, uz podjednak doprinos cena neprerađene i prerađene hrane.
Međugodišnje posmatrano, rast cena hrane i bezalkoholnih pića je, nakon povratka na jednocifreni nivo u novembru, dodatno usporio u decembru i iznosio je 8,4 odsto.
Popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, uz dobru poljoprivrednu sezonu, odrazilo se na stabilizaciju cena prerađene hrane u drugoj polovini 2023. godine, dok su cene voća i povrća od juna do decembra kumulativno snižene za oko 10 odsto.
