Према подацима Републичког завода за статистику, у 2023. години је доживљен висок ниво инфлације од 12,1 одсто, али се у последњем месецу године видело побољшање ситуације, јер је инфлација у децембру била само 0,1 одсто. Ово је био најнижи месечни раст цена у току године, ако не рачунамо јул када је била забележена дефлација.
Смањењу инфлације је у највећој мери допринео наставак успоравања раста цена хране, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације, односно индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, тј. оних компонената које су и у претходним месецима највише деловале на успоравање инфлације.
Један од главних фактора који је допринео смањењу инфлације била је храна, чије су цене у просеку мало порасле у децембру за 0,2 одсто. Међутим, на годишњем нивоу, цене хране и безалкохолних пића су порасле за 8,4 одсто, што је ипак мање него претходних месеци. Ово се објашњава добрим родом пољопривредних производа, који је омогућио стабилност цена прерађене хране и пад цена воћа и поврћа за око 10 одсто од јуна до децембра.
Цене енергената су такође имале улогу у спуштању инфлације, јер су у децембру снижене за 1,3 одсто због пада цена нафтних деривата за 3,9 одсто. Ипак, на годишњем нивоу, цене енергената су порасле више од укупне инфлације и износилe су 9,2 одстo.
Добар род спушта цене. Из НБС су навели да су цене хране и безалкохолних пића у просеку благо порасле у децембру, 0,2 одсто, уз подједнак допринос цена непрерађене и прерађене хране.
Међугодишње посматрано, раст цена хране и безалкохолних пића је, након повратка на једноцифрени ниво у новембру, додатно успорио у децембру и износио је 8,4 одсто.
Попуштање трошковних притисака у производњи хране, уз добру пољопривредну сезону, одразило се на стабилизацију цена прерађене хране у другој половини 2023. године, док су цене воћа и поврћа од јуна до децембра кумулативно снижене за око 10 одсто.
