Migracije ka bogatim zemljama prošle godine znatno su opale u odnosu na period 2022. i 2023. godine. Iako su mnoge desničarske partije i akteri na Zapadu dobili na popularnosti, ili čak osvojili izbore obećanjima o ekonomskom prosperitetu za domaće stanovništvo kada se smanji broj stranih radnika, to se nije desilo, pokazuje analiza britanskog Ekonomista.
Tokom prošle godine neto migracija (razlika broja doseljenih i odseljenih lica) u Britaniju se prepolovila, populacija zemlje porasla je za 431.000 ljudi, što je pad u odnosu na 860.000 u 2023. godini.
U poslednjem kvartalu 2024. godine u Kanadu se doselilo oko 60.000 ljudi više nego što se iz nje iselilo, što je pad u odnosu na 420.000 sredinom 2023.
U aprilu se neto migracija u Ameriku usporila na godišnji nivo od 600.000 ljudi, što je ogroman pad u odnosu na oko četiri miliona u 2023.
Smanjena imigracija ka bogatim zemljama posledica je više globalnih faktora, od završetka migracionog talasa nakon pandemije do jenjavanja masovnog iseljavanja usled rata u Ukrajini.
Politike zapadnih zemalja takođe su negativno uticale na imigraciju. One su najradikalnije u Americi, gde je Trampova administracija povećala nadžor na granici sa Meksikom, otežala dobijanje viza i povećala broj deportacija.
U poslednjem kvartalu prošle godine, vlade zemalja Evropske unije proterale su 30.000 stranih državljana, što predstavlja rast od 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U Mađarskoj se broj deportacija utrostručio.
Mnogi političari u bogatim državama su na izborima pobedili obećanjima o zaustavljanju imigracija, ali sada moraju da se nose sa posledicama tih odluka.
Prema pokazatelju koji je sastavila banka Goldman Saks, ukupni rast plata u razvijenim ekonomijama pao je sa nedavnog vrhunca od 4,8 odsto na godišnjem nivou na oko 3,8 odsto, što je upravo suprotno od onoga što su protivnici imigracije očekivali.
Prosečna stopa nezaposlenosti je niska, ali polako raste. U Kanadi je nezaposlenost skočila za dva procentna poena u odnosu na nedavni minimum.
Ovi podaci se ne poklapaju sa idejom da su imigranti „oteli“ poslove lokalnom stanovništvu. Verovatnije je da su neki od imigranata koji su otišli zapravo zapošljavali domaće radnike.
Kirije takođe nastavljaju da rastu, pogotovo u Britaniji i Sjedinjenim Državama.
Iskustva razvijenih zemalja iz prethodne godine, podsetila su da imigranti ne predstavljaju samo trošak, već da na različite načine podstiču ekonomiju.
Oni stimulišu potražnju, čime podstiču zapošljavanje za društvo u celini. Često rade poslove koje lokalno stanovništvo ne želi, a istraživanja pokazuju da to državljanima omogućava prelazak u bolje plaćene profesije. Takođe, predstavljaju značajan deo radne snage u građevinskom sektoru, što omogućava izgradnju pristupačnijih domova.
Zapadni političari obećali su strožu kontrolu granica i viši životni standard, ali bi sada mogli da se nađu u situaciji da teško ispune drugi deo ovog obećanja.
