Ako vam se mačka duri ili pas cvili, sigurno ćete prepoznati onaj poznati osećaj krivice koji deli većina vlasnika kućnih ljubimaca. Ali za one koji bi voleli da znaju šta se zaista dešava u umovima njihovih vernih saputnika, pomoć bi uskoro mogla da bude na vidiku – zahvaljujući osnivanju prve naučne institucije posvećene empirijskom istraživanju svesti životinja.
Centar za osećajnost životinja Džeremi Koler, koji je smešten pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), počinje sa radom 30. septembra i baviće se istraživanjem neljudskih životinja, uključujući i onih koje su evoluciono veoma udaljene od nas, poput insekata, kraba i sipa.
Uz korišćenje širokog spektra interdisciplinarnog globalnog znanja, rad centra vredan četiri miliona funti obuhvatiće neuronauku, filozofiju, veterinu, pravo, evolucionu biologiju, komparativnu psihologiju, bihejvioralnu nauku, informatiku, ekonomiju i veštačku inteligenciju.
Jedan od najupečatljivijih projekata centra biće istraživanje kako VI može pomoći ljudima da „razgovaraju“ sa svojim kućnim ljubimcima, koje opasnosti tu vrebaju i šta treba uraditi da se te opasnosti izbegnu.
„Volimo da kućni ljubimci pokazuju ljudske osobine, a sa pojavom VI, način na koji će vaš ljubimac moći da komunicira s vama biće podignut na potpuno novi nivo“, kaže profesor Džonatan Birč, prvi direktor centra.
„Ali VI često generiše izmišljene odgovore koji služe zadovoljenju korisnika, umesto da budu zasnovani na objektivnoj stvarnosti. To bi moglo biti katastrofalno kada je u pitanju dobrobit životinja“, dodaje Birč, čiji je doprinos Zakonu o dobrobiti životinja (svesnost) doveo do toga da zakon obuhvati i glavonožce i desetonoge rakove.
Birč kao primer navodi anksioznost zbog razdvajanja: vlasnici pasa često žele da budu uvereni da njihov ljubimac ne pati kada je duže vreme sam. Futurističke aplikacije za „prevod“ na bazi velikih jezičkih modela mogle bi da obećaju tu utehu, ali i da nanesu štetu tako što će vlasnicima govoriti ono što žele da čuju, umesto onoga što životinji zaista treba.
„Hitno su nam potrebni okviri za odgovornu i etičku upotrebu VI u odnosu na životinje. Trenutno u ovoj oblasti potpuno nedostaje regulativa. Centar želi da razvije etičke smernice koje će biti globalno prepoznate“, kaže Birč.
Takođe ukazuje na nedostatak propisa u vezi sa životinjama i autonomnim vozilima: „Mnogo se raspravlja o tome da autonomna vozila ne treba da povređuju ljude, ali se ne govori o tome da treba da izbegavaju i mačke i pse.“
VI i poljoprivreda je još jedno važno pitanje za centar.
„Poljoprivreda već u velikoj meri prihvata automatizaciju, i to će se sve više ubrzavati. Ali to se dešava bez mnogo nadzora ili javne rasprave, što otvara velika etička pitanja – gde su granice? Da li poljoprivreda treba da podrazumeva odnos brige prema životinjama? Ako je odgovor da, onda pravac u kome idemo nije dobar“, ističe Birč.
Centar će sarađivati sa nevladinim organizacijama kako bi razvio smernice, istraživanja i kodekse ponašanja koji se mogu promovisati širom sveta.
Džef Sebo, direktor Centra za zaštitu životne sredine i životinja pri Univerzitetu u Njujorku, kaže da su pitanja osećajnosti i dobrobiti životinja, uticaja VI na životinje i stavova javnosti prema životinjama „među najvažnijim, najtežim i najzapostavljenijim pitanjima sa kojima se društvo suočava“.
„Ljudi dele svet sa milionima vrsta i kvintilionima pojedinačnih životinja, i utičemo na njih hteli mi to ili ne“, navodi Sebo.
Profesorka Kristin Andruz, jedna od poverenica novog centra, rekla je da veruje da bi on mogao dati odgovore na ono što smatra najvećim naučnim pitanjem: šta je ljudska svest i kako može ponovo da se „uključi“ u slučajevima moždanog udara i drugih hitnih medicinskih stanja?
„Još uvek ne razumemo šta čini ljude svesnim, niti zašto neko postaje ili prestaje da bude svestan. Ali znamo da se odgovori dobijaju proučavanjem jednostavnih sistema: nauka je napravila velike pomake u genomici i medicini proučavajući jednostavne organizme“, rekla je Andruz.
Džeremi Koler, čija je fondacija obezbedila višegodišnju podršku centru, rekao je da mu je cilj da promeni stavove kod ljudi.
„Tek kada bolje razumemo kako se druge životinje osećaju i komuniciraju, moći ćemo da priznamo sopstvene nedostatke u načinu na koji se prema njima odnosimo. Baš kao što je Kamen iz Rozete otključao tajne hijeroglifa, uveren sam da moć VI može pomoći da otključamo razumevanje toga kako druge životinje doživljavaju svoje interakcije sa ljudima“, smatra Koler.
