У 2025. години цене злата досегле су невиђене нивое, уз рекордно трговањем златом изнад 3.932 долара по унци (31.1 грама) од 7. маја – што је пораст од више од 83% у односу на претходну годину. Овај пораст, подстакнут растућим геополитичким напетостима и глобалном економском несигурношћу, први је пут подигао вредност стандардне златне полуге (400 унци или 12.4 кг) на изнад милион долара.
С ратом на Блиском истоку и ризиком од војног сукоба САД-а и Кине око Тајвана, аналитичари очекују да ће цене злата остати повишене. У том контексту, БестБрокерс је испитао потражњу за златом средишњих банака током 2024. и почетка 2025. користећи податке Светског већа за злато како би идентификовао највеће купце и власнике.
Покушај заштите од нестабилности валуте
Извешће истиче растућу дивергенцију у стратегијама резерви средишњих банака: мање привреде концентришу своје резерве злата као заштиту од нестабилности валуте, док већа привреде и даље доминирају у апсолутном волумену. “Цене злата почеле су расти прошле године јер су и средишње банке и инвеститори тражили сигурнију имовину усред растућих геополитичких напетости и економске несигурности”, примијеили су из БестБрокерс.
Раст је помогао да цена злата до јуна премаши 3400 долара по унци, што га чини другом највећом резервном имовином у свету, престигавши евро. Међу земљама с највећим уделом злата у државним резервама, Боливија је на врху пописа. У децембру 2024. поседовала је 22,5 тона, што је – 96,5% укупних резерви – у вредности од 2,73 милијарде долара (2,37 милијарди евра). “Значајно је да Боливија није ни куповала ни продавала злато од 2002.”, наводи се у извешћу.
Венезуела је друга, са 161,2 тоне, што чини 89,9% њених резерви или 16,95 милијарди евра. Португал, с 382,7 тона, држи 84,7% својих резерви у злату – процењених на 40,24 милијарде евра у априлу 2025. То одражава дугогодишњу преференцију за злато као стабилно средство похране вредности.
У апсолутном износу, САД остаје доминантан глобални власник с 8.133,5 тона процењених на 985,6 милијарди долара (855,2 милијарде евра). Злато чини 78,6% укупних америчких резерви. Немачка следи с 3.351,1 тоном вредних 406,1 милијарди долара (352,4 милијарде евра) – што представља 78% њених резерви. Кина, упркос томе што држи 2.294,5 тона, држи само 6,8% својих резерви у злату. Оне се процењују на 278 милијарди долара (241 милијарду евра), што одражава стратегију која даје приоритет диверсификацији у девизама и другој имовини.
Различите стратегије
“Док велика привреде држе велике количине злата, мање земље попут Боливије и Венезуеле истичу се по одржавању изразито високих удела злата у својим резервама“, рекао је Пол Хофман, главни аналитичар података у БестБрокерсу. “То обично одражава њихове економске изазове, ограничен приступ страним валутама и намерне политике које фаворизирају опипљиву имовину као заштиту од инфлације и девалвације валуте.“
Дражве еурозоне, укључујући Европску средишњу банку, у априлу су имале 10.765,5 тона, односно 67,1% својих резерви. Глобалне службене залихе злата износиле су 36.274,3 тоне, што чини 22,2% светских резерви. У Европи је Пољска предводила куповину злата у првом тромесечју 2025., набавивши 48,6 тона, што је већ премашило половицу укупног износа од 89 тона из 2024. године. Уједињено Краљевство, насупрот томе, поседује 310,3 тоне, односно само 17,3% својих резерви у злату. По уделу злата заузима 42. место у свету, што наглашава стратегију усмерену више на финансијску имовину и стране валуте него на злато.
