Upad sto pedeset albanskih policijaca u KBC Kosovska Mitrovica nagoveštava konačno poništenje poslednjih srpskih ustanova u Pokrajini – zdravstvenih i obrazovnih. Ostatak srpskog naroda na KiM uskoro će se oprostiti i od zdravstvenih usluga i od svog obrazovnog sistema. Kosmetski aparthejd biće potpun i Srbima će preostati dva podjednako bolna izbora: da se odsele ili da ostanu i, posle svekolikog stradanja, tiho umirući od stida, i dalje pognute glave tumaraju svojom zavetnom zemljom.
U kojoj meri se srpski narod na Kosovu i Metohiji oseća ostavljenim, najbolje pokazuje to što zdravstveni radnici sa skupa održanog nakon policijskog upada u KBC Kosovska Mitrovica molbu za pomoć upućuju Kvinti, misiji EU, Unmiku, Oebsu, Kforu, samo ne majci Srbiji. Shvataju da ih je ona definitivno odbacila. Svakako, ta nacionalna sramota mora se pre svega pripisati režimu koji je, korak po korak, predavao Pokrajinu i svoj narod na milost i nemilost albanskim separatistima a zarad jemstva tzv. kolektivnog zapada datog vođi zauzvrat. To jemstvo ticalo se osnovne svrhe režima – njegove neometane vladavine. Kosovo i Metohija – identitetski stožer srpskog naroda sa nadistorijskim značanjem za Srbiju i Srbe kao narod, postalo je samo ulog u igri moćnih i režima lišenog minimuma ljudskosti i časti.
Dok Srbi u Pokrajini grcaju, Aleksandar Vučić žurno sprovodi svoje obaveze iz Briselsko-ohridskog sporazuma. Kada se pročita taj izdajnički akt i kada se prate događaji na terenu samo od kraja 2022. godine naovamo, biva jasno da je dogovorena uloga zvanične Srbije u toj nagodbi da je prihvati i ništa za Srbe ne preduzima, izuzev povremenih licemernih saopštenja Kancelarije za Kosovo i Metohiju. U međuvremenu su albanske vlasti preuzele severne opštine u svim oblastima javne delatnosti, ukinule banke, pošte, ostavljajući Srbe doslovno bez adrese, poništile delovanje brojnih srpskih službi, kancelarija i nadleštava širom Pokrajine. Kada su nedavno bili ukinuti fondovi zdravstva i penzijskog osiguranja, bilo je svakom jasno da su na redu za čiščenje ostale još samo institucije zdravstva i obrazovanja. Pasivno postavljanje vlasti u Srbiji prema ovim nasilnim aktima kosmetskih Albanaca predstavlja samo znak odobravanja da se posao zaposedanja završi do kraja.
Ovo je istorijska tragedija koju, uprkos slikama biblijskog stradanja naroda, u Srbiji retko ko primećuje. Na prvom mestu politička kasta Srbije koja je na čelu sa svojim vođom aktivni vinovnik te katastrofe. Potom, tzv. međunarodni predstavnici u Pokrajini koji svakim danom krše pravni osnov svog delovanja – Rezoluciju SB UN 1244. Najzad, većinska javnost Srbije, koja ne može da poveže razloge desetomesečnog društvenog bunta protiv režima sa strahotama života svojih sunarodnika u još uvek zajedničkoj zemlji. Zato stavljamo na znanje: ukoliko režim na čelu sa svojim vođom sprovede i poslednji čin svoje veleizdaje – zaključivanje pravnog priznanja „Kosova“, i ukoliko mu srpski narod to dopusti, nijedan pokušaj uklanjanja tog režima neće uroditi plodom. Jer, konačno priznanje „Kosova“ može samo da učini večnim savez Vučića i zapadnih sila.
