Упад сто педесет албанских полицијаца у КБЦ Косовска Митровица наговештава коначно поништење последњих српских установа у Покрајини – здравствених и образовних. Остатак српског народа на КиМ ускоро ће се опростити и од здравствених услуга и од свог образовног система. Косметски апартхејд биће потпун и Србима ће преостати два подједнако болна избора: да се одселе или да остану и, после свеколиког страдања, тихо умирући од стида, и даље погнуте главе тумарају својом заветном земљом.
У којој мери се српски народ на Косову и Метохији осећа остављеним, најбоље показује то што здравствени радници са скупа одржаног након полицијског упада у КБЦ Косовска Митровица молбу за помоћ упућују Квинти, мисији ЕУ, Унмику, Оебсу, Кфору, само не мајци Србији. Схватају да их је она дефинитивно одбацила. Свакако, та национална срамота мора се пре свега приписати режиму који је, корак по корак, предавао Покрајину и свој народ на милост и немилост албанским сепаратистима а зарад јемства тзв. колективног запада датог вођи заузврат. То јемство тицало се основне сврхе режима – његове неометане владавине. Косово и Метохија – идентитетски стожер српског народа са надисторијским значањем за Србију и Србе као народ, постало је само улог у игри моћних и режима лишеног минимума људскости и части.
Док Срби у Покрајини грцају, Александар Вучић журно спроводи своје обавезе из Бриселско-охридског споразума. Када се прочита тај издајнички акт и када се прате догађаји на терену само од краја 2022. године наовамо, бива јасно да је договорена улога званичне Србије у тој нагодби да је прихвати и ништа за Србе не предузима, изузев повремених лицемерних саопштења Канцеларије за Косово и Метохију. У међувремену су албанске власти преузеле северне општине у свим областима јавне делатности, укинуле банке, поште, остављајући Србе дословно без адресе, поништиле деловање бројних српских служби, канцеларија и надлештава широм Покрајине. Када су недавно били укинути фондови здравства и пензијског осигурања, било је сваком јасно да су на реду за чишчење остале још само институције здравства и образовања. Пасивно постављање власти у Србији према овим насилним актима косметских Албанаца представља само знак одобравања да се посао запоседања заврши до краја.
Ово је историјска трагедија коју, упркос сликама библијског страдања народа, у Србији ретко ко примећује. На првом месту политичка каста Србије која је на челу са својим вођом активни виновник те катастрофе. Потом, тзв. међународни представници у Покрајини који сваким даном крше правни основ свог деловања – Резолуцију СБ УН 1244. Најзад, већинска јавност Србије, која не може да повеже разлоге десетомесечног друштвеног бунта против режима са страхотама живота својих сународника у још увек заједничкој земљи. Зато стављамо на знање: уколико режим на челу са својим вођом спроведе и последњи чин своје велеиздаје – закључивање правног признања „Косова“, и уколико му српски народ то допусти, ниједан покушај уклањања тог режима неће уродити плодом. Јер, коначно признање „Косова“ може само да учини вечним савез Вучића и западних сила.
