Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković otkriva da li će nam u 2026. novčanici biti puniji, ali i u kojim zanimanjima će biti najbolje tražiti posao.
Rast minimalne zarade i uticaj na primanja
Profesor Veljko Mijušković objašnjava da rast minimalne zarade najpre osete oni sa nižim primanjima.
„Kada raste minimalac, imate uticaj na medijalnu zaradu, a prvi efekat osete oni sa nižim primanjima“, ističe Mijušković za RTS.
Sa druge strane, prosečna zarada, kako navodi, u većoj meri zavisi od kretanja u sektorima sa većom dodatom vrednošću.
„Rast minimalca povećava medijalnu zaradu, ali nema toliko direktan uticaj na prosečnu zaradu. Na prosečnu zaradu će veći uticaj ostvarivati ovi sektori sa većom dodatom vrednošću. Znači, neka vrsta indirektnog uticaja je tu prisutna“, objašnjava Mijušković.
Koliko će iznositi prosečna plata u 2026. godini?
Prema procenama, prosečna plata u decembru će dostići iznos od oko 1.000 evra. Na pitanje koliku prosečnu zaradu možemo očekivati tokom 2026. godine, Mijušković kaže da to zavisi od više faktora.
„Uzimajući u obzir neke umerene projekcije, moja pretpostavka je da to može da bude od šest do osam odsto. Tako da možemo očekivati neki rast na 1.060 do 1.080 evra, uz faktore stabilnosti da se u ekonomiji ništa specijalno ne dešava i da nema eksternih šokova. Sve što budemo ostvarili preko toga je svakako dobro i može se tumačiti kao uspeh nacionalne ekonomije“, navodi Mijušković.
Da li javni sektor povlači i plate kod privatnika?
Profesor Mijušković objašnjava da rast plata u javnom sektoru ima uticaj i na zarade u privatnom sektoru, ali indirektno.
„Utiče na indirektan način. Kada dođe do tog skoka zarada, jednostavno pul radnika na tržištu je isti i oni na neki način očekuju da privatni poslodavac koliko-toliko to prati, iz prostog razloga što često možemo videti da u nekim segmentima postoji deficit radne snage“, dodaje Mijušković.
On ukazuje da će se to najpre odraziti na uslužne delatnosti i na manje gradove, odnosno sredine gde nema dovoljno radne snage.
„Ono gde će se manje osetiti vezano je za neki izvozni sektor, a sa druge strane za sredine koje su veće, odnosno gde je konkurencija u smislu ponude radne snage veća. Tako da ne možemo govoriti o direktnom uticaju, ali indirektni uticaj svakako postoji“, poručuje Mijušković.
Hoće li nam novčanici biti puniji?
Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija biti oko 3,7 odsto, odnosno u rasponu između tri i četiri procenta. Na pitanje koliko će nam novčanici biti puniji, Mijušković kaže da će, iako će plate rasti, najveći deo tog povećanja otići na troškove života.
„Umerena procena da ćemo imati šest do osam odsto rast nominalnih plata, uzmimo prosek – neka bude sedam odsto. Ako je inflacija između tri i četiri procenta, to je oko tri odsto realnog povećanja. To je relativno skromno, ali jeste jedan inkrementalni rast. Omogućava možda neki blagi dodatak štednji, ali najveći deo će i dalje odlaziti na troškove“, objašnjava profesor.
Kontinuitet kao ključ ekonomske stabilnosti
Mijušković naglašava da je najvažnije da postoji kontinuitet u pozitivnim ekonomskim kretanjima.
„Bitno je da postoji ta vrsta kontinuiteta. Uvek treba težiti ka boljem. Bilo bi nezgodno ako bi ove performanse bile lošije. Ovde je saldo, odnosno razlika, i dalje pozitivna“, zaključuje Mijušković.
