Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић открива да ли ће нам у 2026. новчаници бити пунији, али и у којим занимањима ће бити најбоље тражити посао.
Раст минималне зараде и утицај на примања
Професор Велјко Мијушковић објашњава да раст минималне зараде најпре осете они са нижим примањима.
„Када расте минималац, имате утицај на медијалну зараду, а први ефекат осете они са нижим примањима“, истиче Мијушковић за РТС.
Са друге стране, просечна зарада, како наводи, у већој мери зависи од кретања у секторима са већом додатом вредношћу.
„Раст минималца повећава медијалну зараду, али нема толико директан утицај на просечну зараду. На просечну зараду ће већи утицај остваривати ови сектори са већом додатом вредношћу. Значи, нека врста индиректног утицаја је ту присутна“, објашњава Мијушковић.
Колико ће износити просечна плата у 2026. години?
Према проценама, просечна плата у децембру ће достићи износ од око 1.000 евра. На питање колику просечну зараду можемо очекивати током 2026. године, Мијушковић каже да то зависи од више фактора.
„Узимајући у обзир неке умерене пројекције, моја претпоставка је да то може да буде од шест до осам одсто. Тако да можемо очекивати неки раст на 1.060 до 1.080 евра, уз факторе стабилности да се у економији ништа специјално не дешава и да нема екстерних шокова. Све што будемо остварили преко тога је свакако добро и може се тумачити као успех националне економије“, наводи Мијушковић.
Да ли јавни сектор повлачи и плате код приватника?
Професор Мијушковић објашњава да раст плата у јавном сектору има утицај и на зараде у приватном сектору, али индиректно.
„Утиче на индиректан начин. Када дође до тог скока зарада, једноставно пул радника на тржишту је исти и они на неки начин очекују да приватни послодавац колико-толико то прати, из простог разлога што често можемо видети да у неким сегментима постоји дефицит радне снаге“, додаје Мијушковић.
Он указује да ће се то најпре одразити на услужне делатности и на мање градове, односно средине где нема довољно радне снаге.
„Оно где ће се мање осетити везано је за неки извозни сектор, а са друге стране за средине које су веће, односно где је конкуренција у смислу понуде радне снаге већа. Тако да не можемо говорити о директном утицају, али индиректни утицај свакако постоји“, поручује Мијушковић.
Хоће ли нам новчаници бити пунији?
Народна банка Србије очекује да ће инфлација бити око 3,7 одсто, односно у распону између три и четири процента. На питање колико ће нам новчаници бити пунији, Мијушковић каже да ће, иако ће плате расти, највећи део тог повећања отићи на трошкове живота.
„Умерена процена да ћемо имати шест до осам одсто раст номиналних плата, узмимо просек – нека буде седам одсто. Ако је инфлација између три и четири процента, то је око три одсто реалног повећања. То је релативно скромно, али јесте један инкрементални раст. Омогућава можда неки благи додатак штедњи, али највећи део ће и даље одлазити на трошкове“, објашњава професор.
Континуитет као кључ економске стабилности
Мијушковић наглашава да је најважније да постоји континуитет у позитивним економским кретањима.
„Битно је да постоји та врста континуитета. Увек треба тежити ка бољем. Било би незгодно ако би ове перформансе биле лошије. Овде је салдо, односно разлика, и даље позитивна“, закључује Мијушковић.
