Odbor za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najstarijih i najmasovnijih odbora našeg nacionalnog hrama nauke, proslavio je 41. godinu rada. S obzirom na to da je bio uspešan (ko)organizator ili pokrovitelj najvažnijih stručno-naučnih sastanaka srpskih kardiologa, organizator pisanja kardioloških udžbenika za redovnu i poslediplomsku nastavu, zbornika radova i časopisa, kao i organizator velikog broja aktuelnih predavanja iz kardio-dijabetologije, transplantacije srca i revitalizacije kliničkih obdukcija, odbor je postao krovna institucija srpskih kardiologa. Predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju, redovni član SANU profesor dr Vladimir Kanjuh u razgovoru za „Politiku” ističe da je ovaj odbor inicirao i ostvario razvoj srpske kardiologije od kliničke adultne kardiologije do integralne kardiologije, a to je pre svega učinjeno razvojem kardiohirurgije, interventne kardiologije i pedijatrijske kardiologije, kardiovaskularne patologije, epidemiologije i farmakologije.
Osvrćući se na nacionalnu statistiku mortaliteta koja svedoči da kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, akademik profesor dr Vladimir Kanjuh podseća da će najveći broj ljudi u našoj zemlji i u svetu umreti zbog posledica ateroskleroze, oboljenja koje dovodi do suženja i začepljenja arterija koje ishranjuju srce, mozak, bubrege i donje ekstremitete.
„Najviše se umire od srca i na kraju svako umre od srca, ali se zahvaljujući preventivi i dobroj dijagnostici danas manje umire od kardiovaskularnih bolesti, nego što je to ranije bio slučaj. Srce pre svega strada zbog loše ishrane, tzv. sedećeg načina života i stresa, a veliki uticaj u nastanku kardiovaskularnih bolesti ima i genetika. Iako istraživanja govore da je mediteranska ishrana najbolja prevencija bolesti, mali broj ljudi na svetu hrani se na ovaj način i izbegava masne stvari, crveno krvavo meso i slatkiše, koji vode i u dijabetes. Gotovo 40 odsto našeg tela ispunjavaju mišići, kojima je potreban pokret, a ljudi se uglavnom ne kreću i nemaju kulturu fizičkog vežbanja. I stresovi dovode do hipertenzije, koja na duže staze oštećuje srce, a oni se ne mogu izbeći jer su postali sastavni deo svakodnevnog života”, ističe naš sagovornik.
Na konstataciju da maligne bolesti sa pravom nose epitet podmuklosti, budući da simptome počinju da daju tek kada uznapreduju, ali da i bolesti srca i krvnih sudova takođe karakteriše odsustvo tegoba – sve dok se ne javi finalni „incident” u vidu moždanog udara, pucanja aneurizme ili infarkta, osoba najčešće nije svesna da je bolest uznapredovala, akademik Kanjuh kaže da osoba može da ima hipertenziju, a da nije svesna njenog postojanja.
„Prevencija i redovni pregledi jedini su način da saznamo da li patimo od visokog krvnog pritiska i da li je počela ateroskleroza. Danas postoje dobri lekovi protiv hipertenzije, koji visok krvni pritisak drže pod kontrolom i sprečavaju nastanak infarkta ili šloga, ali pregledi moraju da se obavljaju redovno, naročito ako je neko u porodici bolovao od kardiovaskularnih bolesti. Genetika jeste važna ali epigenetika, odnosno način života, modeluje gene – uprkos dobroj genetici, stresovi mogu da uzrokuju jaku aterosklerozu, koja sužava koronarne arterije. Ako je suženje veće od 75 odsto, nastaje infarkt, a ako čovek preživi infarkt nastaje ožiljak na srcu – to više nije isti onaj srčani mišić koji lepo pumpa krv, već mišić sa ožiljkom”, upozorava akademik profesor Vladimir Kanjuh.
tres je oduvek bio sastavni deo svakodnevnog života, ali su se stresori promenili. Nekada je najveći stres bila glad, pa je naš genom napravljen tako da sakupljamo masne naslage kako bi mogli da ih trošimo zimi, kada ima manje hrane. Danas nam to šteti, jer je genom ostao isti, a uslovi života se promenili. Zahvaljujući estrogenu, žene su zaštićene od kardiovaskularnih bolesti do menopauze, a to je jedan od razloga zbog kojeg su žene dugovečnije od muškaraca. Danas znamo i koje su kardiovaskularne mane češće kod polova – kod muškarca su mane aorte, a kod žena mane mitralnog ušća, tako da mi kad gledamo srce, možemo da kažemo koje je srce muškarca a koje žensko srce, prema bolestima koje se češće javljaju kod muškaraca i kod žena iako se srca anatomski ne razlikuju jedno od drugog – ističe akademik Vladimir Kanjuh.
Naš sagovornik koji je tokom cele naučne karijere proučavao srčane mane i na Institutu za patologiju osnovao Muzej urođenih srčanih mana, u kome je izloženo preko 1.500 srca, danas zadovoljno konstatuje da se veliki broj srčanih mana uspešno operiše.
„Ima mnogo urođenih srčanih mana – neke su posledica genetike, a neke virusne infekcije srca ploda u trudnoći. Zahvaljujući dobroj dijagnostici, one se danas otkrivaju još dok je žena trudna. Ako je reč o ozbiljnom oboljenju srca, savetuje se prekid trudnoće, a ako se radi o mani koja je operabilna, ta deca se uspešno operišu i dožive odraslo doba. Kardiovaskularna hirurgija je značajno napredovala, operišu se stvari koje su ranije bile nezamislive, a deca koja su nekada umirala po rođenju sada dožive pun životni vek”, sa zadovoljstvom zaključuje akademik dr Vladimir Kanjuh, koji je ove godine dobio Sretenjski odred prvog stepena za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti medicinskih nauka.
