Одбор за кардиоваскуларну патологију Српске академије наука и уметности, један од најстаријих и најмасовнијих одбора нашег националног храма науке, прославио је 41. годину рада. С обзиром на то да је био успешан (ко)организатор или покровитељ најважнијих стручно-научних састанака српских кардиолога, организатор писања кардиолошких уџбеника за редовну и последипломску наставу, зборника радова и часописа, као и организатор великог броја актуелних предавања из кардио-дијабетологије, трансплантације срца и ревитализације клиничких обдукција, одбор је постао кровна институција српских кардиолога. Председник Одбора за кардиоваскуларну патологију, редовни члан САНУ професор др Владимир Кањух у разговору за „Политику” истиче да је овај одбор иницирао и остварио развој српске кардиологије од клиничке адултне кардиологије до интегралне кардиологије, а то је пре свега учињено развојем кардиохирургије, интервентне кардиологије и педијатријске кардиологије, кардиоваскуларне патологије, епидемиологије и фармакологије.
Осврћући се на националну статистику морталитета која сведочи да кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок смртности у Србији, академик професор др Владимир Кањух подсећа да ће највећи број људи у нашој земљи и у свету умрети због последица атеросклерозе, обољења које доводи до сужења и зачепљења артерија које исхрањују срце, мозак, бубреге и доње екстремитете.
„Највише се умире од срца и на крају свако умре од срца, али се захваљујући превентиви и доброј дијагностици данас мање умире од кардиоваскуларних болести, него што је то раније био случај. Срце пре свега страда због лоше исхране, тзв. седећег начина живота и стреса, а велики утицај у настанку кардиоваскуларних болести има и генетика. Иако истраживања говоре да је медитеранска исхрана најбоља превенција болести, мали број људи на свету храни се на овај начин и избегава масне ствари, црвено крваво месо и слаткише, који воде и у дијабетес. Готово 40 одсто нашег тела испуњавају мишићи, којима је потребан покрет, а људи се углавном не крећу и немају културу физичког вежбања. И стресови доводе до хипертензије, која на дуже стазе оштећује срце, а они се не могу избећи јер су постали саставни део свакодневног живота”, истиче наш саговорник.
На констатацију да малигне болести са правом носе епитет подмуклости, будући да симптоме почињу да дају тек када узнапредују, али да и болести срца и крвних судова такође карактерише одсуство тегоба – све док се не јави финални „инцидент” у виду можданог удара, пуцања анеуризме или инфаркта, особа најчешће није свесна да је болест узнапредовала, академик Кањух каже да особа може да има хипертензију, а да није свесна њеног постојања.
„Превенција и редовни прегледи једини су начин да сазнамо да ли патимо од високог крвног притиска и да ли је почела атеросклероза. Данас постоје добри лекови против хипертензије, који висок крвни притисак држе под контролом и спречавају настанак инфаркта или шлога, али прегледи морају да се обављају редовно, нарочито ако је неко у породици боловао од кардиоваскуларних болести. Генетика јесте важна али епигенетика, односно начин живота, моделује гене – упркос доброј генетици, стресови могу да узрокују јаку атеросклерозу, која сужава коронарне артерије. Ако је сужење веће од 75 одсто, настаје инфаркт, а ако човек преживи инфаркт настаје ожиљак на срцу – то више није исти онај срчани мишић који лепо пумпа крв, већ мишић са ожиљком”, упозорава академик професор Владимир Кањух.
трес је одувек био саставни део свакодневног живота, али су се стресори променили. Некада је највећи стрес била глад, па је наш геном направљен тако да сакупљамо масне наслаге како би могли да их трошимо зими, када има мање хране. Данас нам то штети, јер је геном остао исти, а услови живота се променили. Захваљујући естрогену, жене су заштићене од кардиоваскуларних болести до менопаузе, а то је један од разлога због којег су жене дуговечније од мушкараца. Данас знамо и које су кардиоваскуларне мане чешће код полова – код мушкарца су мане аорте, а код жена мане митралног ушћа, тако да ми кад гледамо срце, можемо да кажемо које је срце мушкарца а које женско срце, према болестима које се чешће јављају код мушкараца и код жена иако се срца анатомски не разликују једно од другог – истиче академик Владимир Кањух.
Наш саговорник који је током целе научне каријере проучавао срчане мане и на Институту за патологију основао Музеј урођених срчаних мана, у коме је изложено преко 1.500 срца, данас задовољно констатује да се велики број срчаних мана успешно оперише.
„Има много урођених срчаних мана – неке су последица генетике, а неке вирусне инфекције срца плода у трудноћи. Захваљујући доброј дијагностици, оне се данас откривају још док је жена трудна. Ако је реч о озбиљном обољењу срца, саветује се прекид трудноће, а ако се ради о мани која је операбилна, та деца се успешно оперишу и доживе одрасло доба. Кардиоваскуларна хирургија је значајно напредовала, оперишу се ствари које су раније биле незамисливе, а деца која су некада умирала по рођењу сада доживе пун животни век”, са задовољством закључује академик др Владимир Кањух, који је ове године добио Сретењски одред првог степена за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области медицинских наука.
